Uloga plastične i rekonstruktivne hirurgije kod dece je višestruka i u mnogim aspektima se razlikuje od primene kod odraslih.
Plastični hirurg dr Vlada Ribnikar objašnjava da je jedna od specifičnosti ove hirurgije da nije ograničena ni na jedan određeni deo tela, organa ili organskog sistema, već pokriva rad na celom telu i licu, ne računajući unutrašnje organe.
Jedna od najčešćih anomalija kod dece je takozvana zečja usna (rascep primarnog i/ili sekundarnog nepca), koja se operiše u vrlo ranom uzrastu, počev od šestog meseca života. Nešto ređe su kongenitalne anomalije ušne školjke, kapaka i vrata, a česte su i različite anomalije šake, kao što su spojeni prsti ili prekomerni prsti.
Prema rečima plastičnih hirurga, anomalije polnih organa predstavljaju poseban i složen segment koji je u domenu i urologije i plastične hirurgije, a operacija koja se najčešće izvodi čak i kod veoma male dece je korekcija ušiju.
Operacija se najčešće vrši u uzrastu od 10 do 14 godina, mada može i ranije, ukoliko se pokaže da dete ima ozbiljne komplekse, osećaj nesigurnosti i probleme sa vršnjacima i ukoliko to i školski psiholog potvrdi.
što se tiče drugih estetskih korekcija, kao što su uvećanje grudi, liposukcija, podebljanje usana ili korekcija nosa, najčešće se čeka da osoba postane punoletna, ali i tu može biti izuzetaka.
Pre svega, bitna je procena da je rast i razvoj završen i definitivan, da je osoba dovoljno zrela za svoje godine i svesna svih posledica koje ovakve operacije mogu nositi.
Stručnjaci ističu da je u svakom slučaju važna pažljiva procena doktora, a neophodan je i pristanak roditelja.
Komentari (0)