Plašim se da te volim…

I nisu oni ništa manji filofobi od žena koje olako ulaze i izlaze iz veze, oročavaju je na dva do tri meseca, najviše vole odnose na daljinu ili oženjenog muškarca uporno proglašavaju za čoveka svog života. Plašeći se da će biti ostavljeni, prevareni, povređeni ili da će u vezi izgubiti slobodu i identitet, mnogi muškarci i žene se unapred lišavaju ljubavi. Radije ostaju sami, okreću se nedostupnim ili izmišljaju razloge da raskinu sa partnerom čim osete da se veza produbljuje. Sanja Stanić, psiholog i psihoterapeut, kaže da je u pitanju ekstremni strah, u čijoj osnovi se, kao i kod svake fobije, krije iracionalnost. Uprkos tome, on je kadar da parališe, “osakati”, uskrati za radost i lepotu, jer se osoba unapred plaši projekcije negativnog ishoda.

– Filofobija ometa normalno funkcionisanje, udaljavajući nekoga od drugih ljudi i onemogućavajući emocionalnu razmenu – navodi sagovornica. 

– Po istraživanjima, skoro jedna petina odraslih u zapadnoj kulturi ima strah od vezivanja koji dovodi do izbegavanja bliskih odnosa. Često je baš filofobija uzrok usamljenosti. A, ljudi nisu biološki “dizajnirani” za potpuno usamljenički život. Bez povezanosti i podrške nijedno biće ne može da preživi, zbog duboke potrebe za sigurnošću, podrškom, autonomijom, prihvatanjem, uvažavanjem…

Britanski filozof Bertrand Rasel je tvrdio da je strah od ljubavi jednak strahu od života, a oni koji se boje života, već su napola mrtvi. Međutim, istraživanja pokazuju da sve više mladih odbija da se upusti u vezu, prečesto menja partnere ili beži čim nasluti bliskost. Kanadska studija potvrdila je tezu istraživača da je filofobija postala masovna pojava, pošto je čak 70 odsto ispitanika uzrasta od 25 do 35 godina otkrilo da živi u panici da će ih bliskost sa nekim “upropastiti”. Polovina je izjavila da ne želi da žrtvuje svoju slobodu, a da bi se to sigurno desilo u ozbiljnoj vezi, dok je 15 odsto navelo da je imalo loša iskustva u prošlosti, pa se plaši da bi opet mogli da budu prevareni ili ostavljeni, dok pet odsto nije moglo da objasni razloge svog straha.

Filofobija može da se “opravda” traumatičnim iskustvom, koje je toliko ostavilo traga na nekom da se plaši da će i u “novoj podeli karata” biti poražen. Ponekad se tim strahom natapamo slušajući i gledajuće tuđe živote, negativne ishode roditeljske ili ljubavi naših prijatelja.

– Bazične ideje i životne pozicije koje stoje u osnovi straha od bliskosti se formiraju najčešće putem disfunkcionalnih ranih iskustava sa roditeljima, braćom, sestrama vršnjacima tokom prvih godina života. Ne možemo da zanemarimo ni ulogu ličnih traumatskih iskustava, koja na različite načine frustriraju zadovoljenja važnih psholoških potreba. Rezultat je blokada otvorenosti za mogućnost da se na dubokom nivou povežemo sa drugom osobom u odraslom dobu i na taj način zadovoljimo istinske i važne potrebe – kaže psiholog.

Džulija Sokol, autorka knjige “Muškarci koji ne umeju da vole”, kaže da je za junake njenog dela zajedničko to što strah od vezivanja rešavaju – distancom.

– Kada završi vezu, ne postoji više razlog za strah, pa preovladava ljubav i nedostajete mu, obožava vas. Tada vas zove, piše čarobne poruke, vraća se i pati. Kada se pomirite, anksioznost se vraća. I tako ukrug – kaže autorka.

Takvi najčešće “prebacuju lopticu u tuđe dvorište”, jer im je lakše da sa sebe skinu odgovornost za krah još jedne veze. Uveravaju sebe da ih ta osoba nije vredna ili da je kvalitetna, ali da prosto nije za njih. Filofobija ima još mnogo lica i naličja.

– Snažna uverenja koja problematizuju bliskost sa drugima dovode do toga da se često biraju nedostupni partneri ili do izbegavanja svake intime. Ako neko smatra da je bliskost uvod u težak raskid ili rizik da će biti povređen, izmanipulisan, prevaren, izbegavaće da emocionalno ulaže u vezu. Odnosi sa drugima će biti površni, kratkotrajni ili svedeni na seksualni kontakt. To se odnosi i na one koji smatraju da su bliskost i emocionalnost rezervisani za slabiće, pa da bi se zaštitili od “slabosti” ostaju distancirani i udaljeni od drugih – objašnjava Stanićeva.

Kada se bliskost posmatra kao opasnost koja mora da se izbegava, uskraćuje nas za ljubav i stvara još veće frustracije u nama. Sagovornica kaže da njeno izbegavanje samo kratkoročno dovodi do olakšanja, a da nas dugoročno čini nevoljenim, još nezadovoljnijim i usamljenijim.

– Dakle, rizik i izlaganje vezivanju je neophodno da bi se strah prevazišao. Zapravo, šta je najgore što može da se desi ako se otvorimo i rizikujemo bliskost? Da li možemo da podnesemo da pokažemo “slabost” i “ranjivost”? Da li bismo preživeli odbacivanje? Da li je ljubavno razočaranje potrebno izbeći? Da li je manje bolno biti usamljen? Činjenica je da smo mnogo jači nego što nam se to čini u trenucima straha i patnje. Takođe, činjenica je i da su ljubav i bliskost veoma važni da bismo vodili srećan i ispunjen život – poručuje psiholog.

Di Ejdž Berkli, autorka knjige “Džordž Kluni: Od neženje do verenika”, istraživala je ljubavni život popularnog glumca, kako bi shvatila zbog čega mu je bilo potrebno toliko da se skrasi. 

Zaključila je da je upravo filofobija bila njegova boljka i navela kako je moguće da prepoznamo muškarce koji imaju taj strah: 

* Kratko se zadržavaju u vezama 

* Neumorni su u pokušaju da vas zavedu 

* Lako gube interes kada osvoje 

* Igraju toplo-hladno 

* Obožavaju slobodu 

* Imaju nerealna očekivanja od partnerke 

* Stalno gledaju druge devojke 

* Izbegavaju ozbiljne teme