Umesto klasičnog “Kako je bilo u školi”, “Kako je bilo u vrtiću?” Ili “kako je bilo na rođendanu?” deci biste trebali postaviti malo drugačije pitanje kojim ćete zaista saznati pravi odgovor na vaše pitanje i pritom bolje pratiti njihov pravi razvoj.
Deca, a pisali smo već o tome, ne vole ovakva opšta pitanja, prvo zato ga čuju svaki dan, drugo zato što od svega što se dogodilo tokom nastave / boravka ne mogu odmah izdvojiti ono najvažnije da bi vam ukratko odgovorili ono što želite znati.
Zato su odgovori na ovakva pitanja često nedefinisana – dobro, u redo, lepo, bezveze… odgovori koji niti kažu išta konkretno niti roditeljima daju ikakav mig kako im je zapravo bilo. O tome je pisala i Šana Nojer, autorka brojnih priručnika za roditelje i majka dvoje dece koje se baš na ovakva pitanja obrušila, i dala puno bolju alternativu u svojoj knjizi “Get to Knov Iour Kids”.
Priznajte roditelji – i vama bi s vremenom dosadila takva uopštena pitanja pa biste se kao i deca počeli groziti takvih pitanja i jednostavno bi prestali davati prave odgovore. Mi veliki znali bismo izdvojiti ukratko što nam se dogodilo, kako je zaista bilo na poslu, na putovanju, ali – čemu.
.jpg)
Zar ne bi bilo efikasnije da vas neko radije pita: “Šta ti je u svemu bilo najlepše, najinteresantnije, koji ti je deo bio najbolji?”
Takvo je pitanje puno efektnije, cilja na to da dete malo promisli i izdvoji samo ono što im je zaista bilo najinteresantnije i kada ste već postavili takvo pitanje – lakše će im biti da odgovore i vama konačno daju neki uvid u ono što se detetu i s detetom zaista događalo.
Ali to nije sve! Kako je napisala Šana – naučnici koji se bave decom ističu da je kumuliranje lepih događaja i pričanje o takvim iskustvima način da dete postane sretnije i zadovoljnije. Samo pričanje o lepim stvarima, koncentrisanje na njih u mislima dece stvoriće jednu rutinu da svakoga dana najotvorenije iznose detalje vezane uz neki događaj koji ih je veselio i učinio srećnima. Možete o tom pitanju razgovarati čim se dete vrati, ali bolje, savetuje Šana, da svoje radoznalo pitanje ostavite za trenutke kada ćete imati više vremena za razgovor. Hoće li to biti porodično vreme večere ili prijatan razgovor pre spavanja – svejedno – samo da nije odmah s vrata. Dete će tako puno bolje i lakše, kada mu se utisci smire, pronaći odgovore koji vas zanimaju, osvestiti te lepe trenutke i ako će takav razgovor postati vaša rutina dete će, tvrdi Šana, naučiti da raste s njom.
Život je satkan od niza trenutaka, a to je pitanje možda najbolji način da svom detetu pomognete da iz čitavog niza trenutaka izdvoje zaista one koji su njima bili najvažniji i da nauče da ih poštuju i da uživaju u njima, ne samo kada ih vama budu prepričavali već sutra – kada se u njima budu nalazili.
Naučite stoga svoje dete da ceni trenutke u kojima živi, da ne gledaju na život uopšteno i vesele se samo velikim stvarima. Kada jednom uvedete ovakvu rutinu u vaš porodični život dete će naučiti da živi u trenutku i za trenutak, a vi ćete puno bolje shvatiti šta je to što vaše dete najviše veseli i čemu se zaista najviše raduje.
Komentari (0)