Novi ciklus PISA testiranja, koji će u školama u našoj zemlji biti sproveden od 8. marta do 18. aprila, biće prilika da dobijemo podatke kako je pandemija koronavirusa uticala na kvalitet domaćeg obrazovnog sistema.
” Mi smo propustili značajnu priliku da na to pitanje odgovorimo pomoću završnog ispita jer je test prošle godine bio olakšan. Tri školske godine protiču u znaku korone i ključno pitanje na koje treba da imamo odgovor je kako je pandemija uticala na efekte i kvalitet obrazovnih ishoda. Stalno pričamo da je kvalitet opao, ali mi to ne znamo. Na to pitanje moramo da odgovorimo podatkom, a ne impresijom. PISA je ozbiljna prilika za to, pošto do sada nismo radili nikakva nacionalna istraživanja i testiranja, niti su ona u naznakama ” kaže za Danas Dragica Pavlović Babić, dugogodišnja nacionalna koordinatorka PISA istraživanja.
Foto. Freepik
Ona dodaje da se, otkad je počela pandemija, niko nije bavio kvalitetom obrazovanja.
” Uvek se bavimo time da li se ide u školu ili učenici nastavu prate od kuće, da li preko Vajbera ili Zuma… Tehničko-logistička pitanja su jedina koja su se sve ovo vreme otvarala, a PISA je sada prilika da dobijemo odgovor na pitanje šta se desilo sa kvalitetom obrazovanja u ovom periodu, jesmo li se pomerili korak unazad i ako jesmo, koliko i u kojim oblastima ” ističe Pavlović Babić.
U predstojećem ciklusu istraživanja PISA 2022 učestvovaće oko 7600 učenika iz Srbije, starih 15 godina.
” U glavnom testiranju učestvuju 193 škole (178 srednjih stručnih i gimnazija i 15 osnovnih škola) koje su izabrane metodom slučajnog uzorka. U pitanju su kako državne, tako i privatne škole iz različitih delova Srbije. Iz svake škole koja je u uzorku, metodom slučajnog uzorka izabrano je 42 učenika, rođenih 2006. godine. Ovi đaci će na računarima raditi zadatke iz čitalačke pismenosti, nauke, matematike i kreativnog mišljenja ” kaže za Danas Gordana Čaprić, nacionalna koordinatorka PISA istraživanja za Srbiju u ovom ciklusu.
Centralna oblast ispitivanja ove godine je matematika, iz koje će biti najveći broj zadataka.
Ovo će biti šesti put kako naša zemlja učestvuje u OECD-ovoj studiji koja se smatra jednom od najcenjenijih i čiji se rezultati u mnogim zemljama prate sa pažnjom i koriste za pobošljanje kvaliteta obrazovanja.
Osnovni cilj PISA istraživanja je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja problema iz svakodnevnog života.
Srbija je učestvovala u PISA istraživanjima 2003, 2006, 2009, 2012. i 2018. godine. Trenutno se radi na realizaciji ciklusa planiranog za 2021, koji je zbog korone pomeren na 2022. godinu.
Gordana Čaprić pojašnjava da se u PISA istraživanju koriste tri vrste instrumenata: testovi za učenike, upitnik za učenike i upitnik za školu.
” Učenici koji su izabrani da urade test sa zadacima, takođe će popunjavati upitnik na kompjuteru, odmah nakon testa ili kasnije u drugom terminu. Upitnik za učenike ispituje stavove učenika prema učenju i njihovim životnim iskustvima. Školskim upitnikom prikupljaju se podaci o tome kako funkcionišu obrazovni sistemi u okviru jedne zemlje i među zemljama. Direktor škole (ili neka druga osoba koju on zaduži) popunjava onlajn upitnik ” navodi Čaprić.
U ovogodišnjem ciklusu učestvuje 85 zemalja širom sveta.
” PISA testiranje se realizuje prema strogim, strandardizovanim procedurama kako bi rezultati koji su dobijeni u 85 zemalja bili uporedivi. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je u januaru i februaru intenzivno radio na edukaciji zaposlenih u školama i do sada obučio oko 530 nastavnika, stručnih saradnika i direktora za razumevanje suštine ovog istraživanja i realizaciju aktivnosti prema predviđenim procedurama ” kaže Čaprić.
Istraživanje PISA 2022 u našoj zemlji sprovodi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Rezultati će biti objavljeni u decembru iduće godine.
Inače, otkako Srbija učestvuje u PISA studiji, postiguća naših đaka su ispod proseka zemalja OECD-a. Rezultati poslednjeg ciklusa 2018. su pokazali da je svaki treći učenik u Srbiji funkcionalno nepismen, odnosno da ne ume ono što je naučio u školi, da primeni u svakodnevnom životu. Osnovni nivo pismenosti nije dostiglo 38 odsto učenika u čitanju, 40 odsto u matematici, a 38 odsto u prirodnim naukama.
Rezultati učenika iz Srbije su za oko 50 poena niži od proseka zemalja OECD-a i država Evropske unije, što znači da im je potrebno godinu do godinu i po dana dodatnog školovanja da bi tu raziliku nadomestili.
Šta je kreativno mišljenje?
U svakom ciklusu, pored tri osnovna domena (matematička, jezička i naučna pismenost), testiraju se i inovativni domeni. U ciklusu 2018 je to bila globalna kompetencija, a ovaj put je to kreativno mišljenje.
” U ovom istraživanju pod kreativnim mišljenjem se podrazumeva kompetencija da se učenik produktivno angažuje u generisanju, samovrednovanju i unapređenju ideja na način da predstavljaju originalna i efikasna rešenja nekog problema ili zadatka. Rad treba da rezultira napretkom u znanju i izražavanjem mašte koja može imati uticaj na prirodno i društveno okruženje. U tu svrhu su razvijeni zadaci koji su razvrstani u dva domena kreativnog mišljenja: kreativno izražavanje, koje obuhvata pismeno i vizuelno izražavanje i kreativno rešavanje problema u društvu, kao i u prirodnim naukama (primena naučnih prinicipa u rešavanju problema u svakodnevnom životu). To znači da se od učenika u zadacima očekuje da o običnim temama razmišlja na drugačiji način, odnosno da produkuje inovativne ideje i rešenja, te da je sposoban da ih proceni i unapredi ” pojašnjava Gordana Čaprić.
Izvor: danas.rs
Komentari (0)