Nežna majčina uspavanka, dedino zviždanje ili bakino pevušenje u kuhinji, kao i milozvučna očeva pesma pod tušem jesu samo naizgled bezazlene muzičke aktivnosti, jer upravo one pridonose razvoju detetovog govora, ali i komunikacije.
Eksperimenti su pokazali da muzika opušta i nerođenu decu, a čini se da je ona prepoznaju i nakon rođenja.
Muzika od samog početka podstiče razvoj moždanih centara za jezik, tako da deca koja su od najranije dobi bila izložena muzici obično progovore ranije od dece rođene u nemuzikalnim porodicama – kaže profesor Schulte-Markwort s Univerziteta u Hamburgu.
Muzika podstiče i razvoj motorike, istovremeno smanjujući napetost. Učenje melodije i reči pesama pridonosi razvoju pamćenja – tvrdi on.
Ritam i ples podstiču i razvoj koordinacije pokreta pa su muzikalna deca spretnija od dece koju roditelji nikad nisu učili da pevaju, plešu ili sviraju jednostavan instrument poput bubnja.
Deca razvijaju osećaj za muziku i povezuju ton i ritam. Čim nauče da hodaju, počinju da se ritmično kreću uz muziku i tako automatski počinju da plešu.
Dobri i pažljivi roditelji spontano podstiču decu da pevaju i kreću se u ritmu. Zato bi predškolce trebalo uključiti u igre povezane s ritmičnim kretanjem i plesom, koje podstiču decu na pljeskanje ili udaranje ritma jednostavnim instrumentima poput zvona ili malog bubnja – napominje se u istraživanju.
Uzrast od pet-šest godina idealno je vreme da dete počne učiti da svira, jer mozak u toj dobi najlakše prihvata i savladava potrebne veštine.
Ne misli se pritom na sviranje violine ili fagota, za koje je potrebna fina motorika, niti na teške časove klavira, dosadne mladom mozgu, nego na blok-flautu i druge instrumente kojima se lako proizvodi melodičan zvuk.
Komentari (0)