Država je ovu godinu započela sa manjim brojem isplata dečjih i roditeljskih dodataka. Uz to, novac se uopšte ne daje porodicama koje broje više od četvoro dece. Naime, svaki porođaj posle predstavlja rizik, pa ga država ne želi preuzeti. Zahvaljujući ovom apsurdu, roditelji koji dobiju peto dete na kasu mogu da zaborave.
Prema poslednjim podacima iz Sektora za brigu o porodici, dečji dodatak u ovom času prima 378.363 mališana, što je za 6.215 dece manje nego pre pola godine, a roditeljski dodatak se isplaćuje majkama 60.619 dečaka i devojčica, što je u odnosu na pola godine ranije, 593 dece manje.
– Dečji dodatak je isključivo socijalna mera, a ne mera populacione politike – objašnjava Predrag Petrović, šef odseka u Sektoru za brigu o porodici. – Zato on može da se daje porodicama koje imaju četvoro dece.
Ni roditeljski dodatak ne sleduje onima koji su proširili porodicu izvan granice koju je zacrtala država. Izuzetak je samo ako majka dobije blizance ili trojke na poslednjem porođaju, koji se računa kao četvrti.
Petrović dodaje da se u pisanju Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, polazilo od preporuka ”međunarodnih stručnih institucija”.
– Stav Svetske zdravstvene organizacije je da su četiri porođaja bezbedna i za majku i za dete, a da je svaki sledeći rizičan. I naša zemlja se zato rukovodi ovom preporukom i na osnovu toga određuje i cenzuse i broj korisnika – kaže Petrović.
A da se o pomeranju ovih granica za sada uopšte i ne razmišlja, potvrđuju i u Republičkom savetu za prava deteta, iako ne spore da je možda vreme za neku reviziju propisa.
– Ne bi bilo loše uraditi sveobuhvatnu analizu o tome da li bi se novac mogao davati i roditeljima koji imaju više dece, jer je činjenica da nema baš mnogo porodica sa petoro, šestoro i više maloletnika – smatra profesorka Nevenka Žegarac iz Saveta za prava deteta. – A upravo su te mnogočlane porodice i najsiromašnije i pomoć im je najpotrebnija. Ipak, mora se izračunati da li je baš ova vrsta finansijske pomoći najcelishodnija ili je potrebno tražiti druge mehanizme da ne bi bila ”skuplja dara nego mera”.
Profesorka Žegarac kaže da u Srbiji, u odnosu na veličinu i razvijenost našeg društva, dečji dodatak prima mnogo mališana, ali da upravo to povlači određene posledice, pa su dodaci veoma niski i pitanje je koliko zaista pomažu tim porodicama.
A nove brojke na čekovima će se upisivati tek u aprilu kada će se iznosi uvećati za rast inflacije iz proteklih šest meseci. To, međutim, neće doneti osetnija poboljšanja standarda u ovim porodicama, što dokazuje podatak da su u poslednjih pola godine dečji dodaci porasli za svega 169 dinara. S druge strane, roditeljski dodaci su podebljani za nešto ”ozbiljnije” iznose, ali se zato isplaćuju u 24 rate. Tako se danas, mesečna rata kreće od 5.710 pa do 13.703 dinara u zavisnosti da li se isplaćuje roditeljima za drugo, treće ili četvrto dete po redu.
POMOĆ SAMO ISPOD 70 EVRA
Samo porodice koje mesečno raspolažu sa manje od 7.730 dinara po svakom članu mogu da zatraže dečji dodatak.
– Da bi porodice sa niskim primanjima ostvarile pravo na dečji dodatak, one moraju da ispune određene uslove – kaže Petrović. – Zakon propisuje ne samo iznose njihovih prihoda već i koliko imaju zemlje, drugih nepokretnosti, u koliko kvadrata žive…
OPŠTINE STISLE KESU
U SAVETU za prava deteta ocenjuju da bi lokalne samouprave mogle da urade više na merama populacione politike, kao i na pružanju podrške najsiromašnijim porodicama. – To danas čini samo nekoliko gradova, dok ostale opštine ne ulažu gotovo ništa. Zato se sve svelo na državnu pomoć koja jeste mala, ali makar je sigurna i redovna – kaže prof. Žegarac.
Komentari (0)