Virusi napadaju!
Kada je kašalj dosegao onu tačku da se plašim kako ću srušiti zgradu preko puta, ako u trenutku kijanja katapultiram sopstveni krajnik kao đule, bilo je jasno da je krenulo prolećno virusno bombardovanje, te nam valja napraviti ratni raspored, a nivo bezbednosti podići na crveno.
Za čitaoce sa jeftinijim ulaznicama, crveno je rezervisano za atomske napade. I za slučajeve gripa u blizini trudnice, dakako.
Trudnoća i inače na mnoge stvari baca neko drugo svetlo i stavlja ih u potpuno drugačiju perspektivu. Pa, tako, grip više nije ono kad si slinav, usijan od temperature i kenjkav k’o kuče na suv lebac. Grip te u prisustvu trudnice čini ultimativnim agresorom. Bombom. Teroristom. Bestijalnom NATO kamarilom rešenom da oskrnavi suverenitet i teritorijalni integritet. Nije to uloga koju čestit muškarac sanja.
Temperatura se popela na 38,7 i rešila da tu i ostane nekoliko dana, pa je morao da padne razmeštaj.
U nekom od onih magazina za dokone domaćice, jednom prilikom, čitao sam rubriku „Kako zaštititi trudnicu od gripa”. Poučno štivo iz kojeg sam zapamtio samo jedan od ponuđenih odgovora, a on glasi -preseliti se u hotel na nekoliko dana dok inkubacija ne prođe.
Ne znam gde spava kolega/inica koja je pisao/la taj tekst, ali sasvim pouzdano znam da hotelska soba košta koliko i bubreg i da služi da u njoj prespavaš kad pobediš u nagradnoj igri, pa te odvuku u Paraliju da vidiš Grčku, a ti sve vreme misliš da si u Leskovcu i da te barabe muntaju k’o balavca.
Hotel, dakle, ne dolazi u obzir. Za uživaoce prostora u jednosobnim kutijama za stanovanje, narodski rečeno – garniserama, samo se jedno rešenje nameće. Snajka te ukoferuje i ekspresno pošalje svekrvi na dalji tretman. Ona te rodila, ona nek ti cedi napalmom tretirani limun.
Srećom, u našim životima postoji i dnevna soba u kojoj razmatramo aktuelne filmove ili se prosto teglimo kao dva morža u arktičkom koktel baru. Jednoglasnom odlukom rešeno je da se imam baš tu stacionirati i boriti s boleštinom. Koridor dnevna soba-kuhinja ili dnevna soba-kupatilo otvoren je za mene tek povremeno, kao šengenska granica ono kad smo bili najlepši i najpametniji, a svi nas mrzeli.
Najzdravijoj Od Svih Žena ostala je spavaća soba i neometano kretanje ostalim koridorima.
Muški grip je teži od ženskog?
Ključni problem sa bolesnim mužijakom, koji gripozan guzicom dubi ugaonu garnituru, je baš to što je mužijak. Mi dečaci nismo stvoreni za nezdrave situacije. Neki pajvan nas je u procesu evolucije nazvao jačim polom, što ne da nije tačno, nego rečenom pajvanu valja suditi za najgrđu predrasudu u istoriji.
Mi, dakle, u bolesti ječimo, kukamo, bivamo nervozni, odbijamo limunadu bez šećera, mrzimo lekara, ne znamo gde nam je knjižica, nikada ne naučimo kako se zakazuje pregled, nemamo pojma gde se, da prostite, gura termometar. Potrebni su nam: tutor, kočijaš, medicinska sestra, psiholog, servirka, apoteka veličine stadiona i publika koja zna da ceni bolan kučeći pogled. Sve u isto vreme.
Ipak, Najbrižnija Od Svih Žena nije ništa od toga. Ona je, prosto, racionalna, što joj uz urođenu brižnost daje prednost u odnosu na nanizanu skupinu u prošlom pasusu.
Onako s vrata, tera me da vetrim sobu 50 puta dnevno. Proviri tek da pita kolika mi je temperatura, treba li mi nešto. Umuti i limunadu s medom, trkne do apoteke po lekove, donese mi ručak. I lepo vidim da se smara k’o fudbaler u biblioteci. Jer znam da bi najviše volela da se izvali pored mene i komentariše najnoviju epizodu Vikinga ili da se smeje mojim budalaštinama.
Ali pravila su pravila. To je proces iz kojeg oboje treba da izađemo malo čvršći. Ona jer uči da se čuva više nego inače, a ja jer treba da prestanem da se opraštam od sveta svaki put kad mi procuri nos.
I evo, posle dve nedelje ona je i dalje bila zdrava, a ja sam u sebi i bez drame odbolovao činjenicu da me čeka vađenje krvi zarad utvrđivanja krvne grupe. Ali, to je neka sasvim druga priča, sa poukom za sve osim za mene.
Komentari (0)