Škola za trudnice i želja za blaženim neznanjem
Najbolja Od Svih Žena ponekad se smeje zvonjavom, pa nam prozori izvode sitan vibrato. Ima ona, kaže, ćelavu lutku imenom Sonja, pa mogu nju da koristim u naučno istraživačke svrhe. Manje je dlakava i više bebolika od mučenoga Vinija.
Čestit budući pater familias može neko vreme da razmatra ulogu oca kao takvog. Da uživa u samoj tituli, da ga u kafani tapšu po ramenu kad kaže da će imati sina, da sopstveno dete zamišlja, volj mu kao fudbalera Barselone, volj mu kao predsednika Ujedinjenih nacija.
Ali te baljezgarije negde moraju da se prekinu pa da stekne koju ozbiljnu informaciju o nezi i odgoju deteta.
Trudnice imaju školicu u kojoj mogu da saberu informacije o porođaju i prvim koracima nakon toga. Mi, dečaci, nedostatak školice nadoknađujemo iskrivljenom maštom. Ja, recimo, u toj školici uvek zamišljam Ljubišu Samardžića sa jastukom ispod trenerke i trakom oko glave kako trudnicama deli savete, baš kao u filmu „Otac na određeno vreme”. Možete vi sada da pričate najozbiljnije priče o školi za trudnice meni je na pameti Šurda, a na usnama kikot.
No, u našem slučaju, ni Najbolja Od Svih Žena nema školicu. Još uvek mora da leži i svako malo proverava koliko su joj otekli prsti od vode i vrućine. Stoga smo prinuđeni na dopisnu školu za trudnice. Marina je od drugarice dobila fotokopiranu skriptu na čijim koricama je iz nekog razloga nacrtan krokodil. Možda joj je sponzor La Costa, ali je knjiga i pored tog apsurda, vrlo informativna…
… i na mahove veoma uznemirujuća!
Umesto školice, Petar mora da se zadovolji povijanjem Vinija i lutke Sonje
Najracionalnija Od Svih Žena ju je pročitala, pa sada sa smeškom prati moje reakcije na štivo.
– Vidi sad ovo, kaže Marina, U Betaniju poneti, između ostalog, labelo, ogledalo, šminku i fen.
– Pa?
– Kako pa šta? Stvarno misliš da će mi posle porođaja biti do šminčenja i onduliranja i da moram da mislim o izgledu?
To je već teritorija na kojoj bestraga nestaju i konji i junaci. Šta god odgovoriš na takvo pitanje, rizikuješ kristalnu pepeljaru posred čuture. Marinina, jednako trudna drugarica Iva ispričala je anegdotu koja jasno govori da ne svrbe uši baš sve žene za šminku i frizuru:
“Neko mi je nedavno rekao da treba nositi šminku jer će se tvoja svekrva sigurno srediti za slikanje pa nećeš valjda da te dete za 10 godina pita: Vidi mama kako je baka lepša od tebe na ovoj slici.”
Na takvu argumentaciju i Najbolja Od Svih Žena i ja jednako pišnemo od smeha.
Samo čitanje naslova u skripti u meni diže paniku nivoa na kojem Pentagon ispaljuje nuklearne projektile. Poglavlja koja preporučujem drugarima budućim ćalcima za čituckanje uz ladan džin tonik su: „Pucanje vodenjaka” (sa osvrtom na fleke koje ostavlja na sedištu kola), „Nega rane nakon vaginalnog porođaja” i moje omiljeno: „Ispadanje krvavo sluznog čepa”.
Možda ja jesam veliki ljubitelj horora, ali negde valja podvući crtu.
Zamislite me sada za trenutak kao nadasve simpatičnog, a lako mentalno zaostalog dečaka. Nije teško. Kako biste mi objasnili porođajni proces?Može predlog?„Mama donese na svet bebu, ti je posle dva dana podigneš iz porodilišta. Povijanje ide ovako. Ručak za bebu je kod mame, ne moraš da joj mažeš paštetu na leba. Bebu ne kupati vrelom vodom. Slušati mamu i raditi sve što ti kaže.”
Ja bih, recimo, sasvim bio zadovoljan ovakvim instrukcijama. Knjigu štampati za porodilje, a tatama podeliti letak sa ovakvim instrukcijama i eto ti harmonije. Nemojte me shvatiti ozbiljno, pa ni pogrešno, treba znati što više tih informacija, ali za pojedine tražim moratorijum i pravo da živim u blaženom neznanju. Dovoljno je što se unapred psihički pripremam za prepoznavanje potreba bebe po boji kake. Čista alhemija!
U begu od takvih poglavlja, za oko mi zapala priča o disanju. Da sam triput živeo ne bih znao da postoje dve škole porođajnog disanja: centralističko beogradsko dahtanje i autonomaško novosadsko siktanje. Suza smejuljica mi krenula i buljuk političkih viceva, pa već vidim predizbornu kampanju u kojoj političari, zarad sabornosti, osmišljavaju dahtavo siktanje ili siktavo dahtanje kao jedinstveno disanje koje treba turiti u preambulu Ustava.
Čitaću i dalje Marininu skriptu. To vam je kao dobra prepečenica. Baca čoveka iz raspoloženja u raspoloženje, pa nikad nije dosadno.
Komentari (0)