Kamenčići u žuči i supa na ex
– Sad su me valjda dovoljno izboli, više nemaju gde da bodu, – poručuje Najbolja Od Svih Žena sa odeljenja patologije trudnoće u Betaniji gde je već postala ozbiljna mušterija. Dok se drži za stalak sa kojeg visi infuzija, pronalazi bezbroj načina da bude vickasta.
Ima to smisla. Odavno smo shvatili da od kuknjave nema neke asne.
Sve je počelo pre nekoliko dana kada je, ispostaviće se kasnije, Marini proradilo kamenje u žuči. Stara je to boljka koja je odlučila baš sada da se aktivira manirom nesnosnih bolova od kojih se Najizdržljivija Od Svih Žena uvijala do iznemoglosti. Vi je ne znate, pa moram da vam kažem da ima strahovito visok prag bola. Kukanje je rezervisano za momente kada nema šta da obuče, ali je zato u svakoj migreni staložena i razumna. No, videti kako se uvija od bolova može da znači samo da je taj prag dobrano probijen.
Tetka u kol centru hitne pomoći ima slonovske živce. Staloženo me provodi kroz unakrsnu paljbu pitanjima, pa me pita mogu li da je odvezem do bolnice. Slušajući me i sama zaključuje kako je bolje da pošalje kola.
Ekipa stiže za manje od 10 minuta što je za svaku pohvalu imajući u vidu da nam je kvart raskopan kao Normandija pred iskrcavanje saveznika. Voze je lagano zapetljanim podbarskim ulicama izbegavajući rupe, što je veština jednog Džedaja, kada znamo da je Novi Sad evropska prestonica uličnih rupa i kratera.
U Betaniji je detaljno pregledaju, priključuju na infuziju i bolovi, posle sedam sati agonije, polako jenjavaju. Na ultrazvuku se vidi napredna beba, idealna količina plodove vode, veoma skraćen grlić materice, ali i osam kamenčića u žučnoj kesi.
Bar znamo šta nam je dalje činiti.
Trudničke dane Marina provodi ležeći kod kuće ili u bolnici
Lekari zaključuju da može doći do prevremenog porođaja pa joj narednih dana ubrizgavaju kortikosteroide da pospeše rast bebinih pluća.
Patologija trudnoće se nalazi u prizemlju što mi, po ko zna koji put do sada, daje mogućnost da joj kroz prozor doturam potrepštine. Gledam je kako se zlopati kašikom dok pokušava da poručka supu koju sam doneo. U desnoj ruci braumila veličine kolibrija, levom jedino ume da maše iz autobusa, pa na kraju srkne onu supu direkt iz činije. Najsimpatičniji prizor nedelje!
– Kad izađem odavde idemo na Ribarac na riblju čorbu!
U pogledu joj se vidi da joj je dosta i ležanja i nevolje i da neopozivo smatra kako je zaslužila izlet… Idemo, mila, pa makar svojeručno hvatao šarane za kotlić!
Redovan ultrazvuk u Domu zdravlja kasnije je pokazao da je beba u idealnom položaju, da je teška oko 1800 grama, pravilno razvijena i ima sve što joj pripada u 32. nedelji trudnoće. Porođaj može biti za koji dan, a može i za dva meseca. Stoga krećemo užurbano po „grančice za gnjezdo”. Kućni budžetu, doviđenja!
Komentari (0)