Postoje mnogi uzroci zbog kojih se verbalno-glasovna komunikacija ne razvija pravilno kod sve dece. Logoped Marina Simonović odgovara na pet najčešćih pitanja vezanih za govorne poremećaje.
Da li mucanje može da se ispravi i kod odraslih?
Mucanje predstavlja poremećaj tempa i ritma govora, od kojeg pati 1-3% čovečanstva. Može da se ispravi i kod dece i kod odraslih, ali se najveći uspesi u lečenju postižu kod dece predškolskog uzrasta. Postoji niz metoda kojima je moguće tretirati ovaj poremećaj, a najuspešnija je švarcova metoda. Treba pomenuti i Brajovićevu metodu lečenja najtežih oblika mucanja praćenih tikovima. Obe se primenjuju u našem kabinetu.
Ukoliko je osoba izgubila sluh u ranom detinjstvu, a u 25. godini joj je ugrađen slušni aparat, da li postoji mogućnost da pravilno progovori?
Bez sluha nema govora o tome, a što se sluh ranije ošteti, posledice po govor su veće. Ako oštećenje sluha otkrijemo rano, obezbeđuje se adekvatna amplifikacija (slušni aparati) i odmah potom učenje govora. Gubitak sluha u školskom uzrastu odraziće se na izgovor glasova, akcentuaciju, boju glasa, ali neće uticati na jezik (gramatika, sintaksa).
Elektronika i mikrootohirurgija poslednjih godina omogućile su slušanje čak i kada je sluh potpuno oštećen. Cohlear implant (narodu poznatiji kao "veštačko uvo") daje nadu da je gluvoća pobeđena. Habilitacija i rehabilitacija govora i jezika, kod veoma male dece kojoj su ugrađeni implantati veoma je uspešna.
Sa koliko godina dete treba da počne pravilno da izgovara sve glasove?
Za izgovaranje svih glasova našeg jezika ponekad je potrebno da dete sazri i do sedme godine, ali nije poželjno čekati toliko dugo. Logopedski tretman, zbog nedostatka u izgovoru glasova, treba započeti sa pet godina, a u nekim slučajevima i ranije. Na pravilan izgovor glasova R, L, Lj čeka se do pete godine.
U kojem uzrastu je dete spremno da počne da uči strani jezik? Da li to može da omete razvoj govora maternjeg jezika?
Starije generacije učenje stranog jezika započinjale su u petom razredu. Dobro je početi učenje stranog jezika sa sedam godina, čak i sa pet, ali samo ako to ne onemogućava razvoj maternjeg jezika. Ne treba dete učiti stranom jeziku, pogotovo ne intenzivno, ako razvoj govora maternjeg jezika nije fonetski, morfološki i sintaksički (na nivou glasova, reči i rečenica) kompletiran.
Kada je normalno da dete počne da govori, a kada roditelj, eventualno, treba da se obrati logopedu?
Dete počinje da govori sa godinu dana. To je tek jedna- -dve reči (mama, ne…). Potom dodaje "tata", "baba", "deda", "bata"… Između 12. i 24. meseca može raspolagati sa svega desetak do dvadeset reči. Prava eksplozija govora, a sada već i jezika, nastaje posle druge godine, odnosno, između druge i četvrte. Dete tada savlada čak 2.500 reči.
Beba vokalizuje (izgovara, bolje rečeno, peva vokale), guče, brblja, udvaja slogove i na kraju izgovara prvu reč. Ovakvu govornu motoriku prati i ona opšta, što znači da beba najpre okreće glavu levo-desno, dovodi ruku u vidno polje, diže glavu, pokreće noge, sedi (sa šest meseci), stoji (sa 10-11 meseci) i oko prve godine počinje da hoda. Kašnjenje govorne motorike ili opšte motorike uvek je signal da treba posetiti logopeda.
Komentari (0)