Naime, u bejbi bum generaciju spadaju svi rođeni neposredno posle Drugog svetskog rata, između 1947. i 1957. godine, i oni su 2008. počeli da ulaze u kontigent stanovništva iznad 65 godina, kaže šefica Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk. Do 2021. će, objašnjava, cela ta generacija imati više od 65 godina.
Za četiri godine, kaže ona, država će morati da preduzme konkretne mere da bi se omogućio ekonomski balans između ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva. S druge strane, sve je manje mladih ljudi koji bi starije stanovništvo svojim radom izdržavali.
“Smanjivaće se radni kontigent jer sve više mladih ljudi koji spada u taj radni kontigent odlazi iz zemlje, a i rađa se sve manje ljudi. Sve će to uticati na smanjenje radnog potencijala u Srbiji. Ekonomski će biti jako teško to izdržavati, smanjuje nam se radni kontigent, sve su manje ulazne generacije i tad će morati da budu primenjene konkretne mere kako bi se omogućio ekonomski balans izmedju ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva”, rekla je Bjelobrk za “Tanjug”.
.jpg)
Foto: Pixabay
Na to da će višedecenijskih loš prirodni priraštaj imati negativan uticaj na penzioni fond nedavno je za 021.rs ukazao i ekonomista Vladimir Ristanović. Prema njegovim rečima, da bi sistem efikasno funkcionisao, potrebno je da četiri zaposlene osobe izdržavaju jednog penzionera. Trenutna situacija u Srbiji je takva da jedna osoba osigurava jednog penzionera.
“Imamo potpuno nepovoljnu projekciju, a svako dalje pomeranje granice za odlazak u penziju ne znači i rešenje. Rešenje je da se povećava broj ljudi koji rade, naravno pre toga treba obezbediti radna mesta. Ne bi trebalo da razmišljamo u tom pravcu da su stariji opterećenje, nego da vidimo kako se može poboljšati sadašnji sistem i pomeriti ga sa tačke nefunkcionalnosti”, poručio je Ristanović, a više o tome možete pročitati OVDE.
Pad broja penzionera, ali na kratak rok
U Srbiji se, prema podacima PIO fonda, smanjio broj penzionera otkako je na snagu pre dve godine stupio novi Zakon o PIO. Tako odnos između broja penzionera i zaposlenih koji redovno plaćaju poreze i doprinose, sada iznosi 1,44 i povoljniji je u odnosu na pojedine zemlje u regionu, poput Hrvatske u kojoj je 1,17.
Odnos broja zaposlenih koji izdvajaju u PIO i penzionera pre dve godine iznosio je 1:2. , a novi Zakon o Pio fondu smanjio je broj onih koji odlaze u penziju. Kako navode u PIO, 2014. je podneto 161,324 zahteva za starosnu penziju, dok je ta brojka 2015. iznosila 143.859, a 2016. 135,343 zahteva.
Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u 2017. godini, te da će i izdavajanja iz budžeta za penzije biti manja.
Razlog za to nije samo smanjenje broja onih koji odlaze u penziju. Naime, uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje 2016. je, kažu, bila bolja u odnosu na plan te je tako fond PIO prošle godine iz budžeta povukao manje sredstava za 13, 26 milijardi dinara.
Bolji rezultat u 2016. je bio osnov, navode, za planiranje prihoda u 2017. godini.
Komentari (0)