Lista čekanja za vantelesnu oplodnju u Novom Sadu toliko je dugačka da roditelji ne dočekaju svoj red, pa proceduru obave o svom trošku u privatnoj praksi.
Najmanje šest meseci parovi čekaju termin, a do tada prestanu da im važe sva dokumenta koja su morali da pribave kako bi uopšte ušli u proces. Novosađanka Marija R. i njen suprug uspeli su da prođu komisiju i budu na listi u Kliničkom centru Vojvodine, ali su odustali nakon tri meseca jer su im istekli važeći nalazi. Kako kaže ova buduća majka, lekar nije želeo da im izda nove nalaze dok su na listi, a od postupka su odustali i o svom trošku ga uradili privatno.
“Bilo je naporno, ali me je izašlo koliko i pribavljanje svih dokumenata. Bili smo iznenađeni kada nam je uspelo iz prvog pokušaja, ali mislim da smo samo imali ludu sreću. Poznajem nekoliko parova koji pokušavaju dugo, a imaju više problema od nas koji smo novi u sistemu”, kaže Marija za naš portal.
Ona se, kao i još nekoliko žena, požalila da je vantelesna oplodnja u gradu težak proces zbog pribavljanja preobimne dokumentacije i višemesečnih čekanja koje obeshrabre roditelje. “Taj proces, kada radite državno, svodi se na jedan veliki stres i nervozu, trku sa vremenom. A već je ta cela situacija stresna sama po sebi, a država ne čini ništa da to olakša”, kaže Andrea D. za 021.
.jpg)
Betanija je mesto na kome se obavi najviše VTO u Srbiji
U Kliničkom centru Vojvodine se godišnje obavi oko 470 vantelesnih oplodnji, preciznije – biomedicinski potpomognutih oplođenja. To je najveći broj vantelesnih oplodnji u odnosu na druge klinike u kojima se zahvat obavlja: Klinika “Narodni front”, Klinički centar Niš, Opšta bolnica Valjevo i Klinika Višegradska.
Kako za 021 potvrđuje pokrajinska sekretarka za zdravstvo Vesna Kopitović, koja je i vođa tima za vantelesnu oplodnju u Betaniji, u Srbiji ovaj postupak stvara velike probleme roditeljima, a godinama se situacija, uprkos apelima, ne popravlja. Država bi, kako kaže Kopitovićeva, morala da izdvoji veća novčana sredstva za vantelesnu oplodnju, a postupak demotiviše roditelje da zasnuju porodice.
“Ja mislim da nema dovoljno novca da se finansira onoliko procedura koliko je potrebno izvesti, a to je prvi problem. Drugi problem su državne ustanove koje ne mogu svojim kapacitetima, kadrovima i tehničkom opremljenošću da urade više procedura nego što je to poslednjih godina uobičajeno. Klinički centar Vojvodine ih uradi najviše, u Beogradu se uradi oko 300, a u ostalim ustanovama još manje. U ovim uslovima se neće smanjiti lista čekanja”, navodi Kopitovićeva.
Ona dodaje da stručan tim lekara uključenih u priču godinama apeluje da se uvedu vaučeri za parove, koje je i sama predložila, a koji bi olakšali postupak i dali parovima šansu da biraju gde će da obave proceduru.
Kako bi se koristili vaučeri?
Pacijenti koji imaju indikaciju za vantelesnu oplodnju došli bi pred komisiju, koja će oceniti da se tom metodom može doći do oplođenja. Kad se dobije saglasnost komisije, pacijent sa vaučerom može da bira bilo koju privatnu ili državnu ustanovu u Srbiji u kojoj želi da se postupak obavi. Pacijenti će odmah biti primljeni, liste čekanja bi bile skoro pa izbrisane, a pacijenti zadovoljniji.
Pacijenti koji imaju indikaciju za vantelesnu oplodnju došli bi pred komisiju, koja će oceniti da se tom metodom može doći do oplođenja. Kad se dobije saglasnost komisije, pacijent sa vaučerom može da bira bilo koju privatnu ili državnu ustanovu u Srbiji u kojoj želi da se postupak obavi. Pacijenti će odmah biti primljeni, liste čekanja bi bile skoro pa izbrisane, a pacijenti zadovoljniji.
Vesna Kopitović kaže da taj predlog i ne prolazi dobro kod države.
“Mi smo taj zahtev u više navrata poslali Ministarstvu zdravlja, međutim, do sada nije bilo sluha. I dalje apelujemo da, ukoliko se nacionalni program vantelesne oplodnje ponovo dozvoli i u državnim i u privatnim ustanovama, bračni parovi bi birali ustanovu, u kojoj bi se bez čekanja radili nalazi. Time oni ne bi mogli da zastare”, kaže Kopitovićeva.
Ona objašnjava da su liste čekanja bile najmanje kada su i privatne ustanove učestvovale u nacionalnom sistemu finansiranja vantelesne oplodnje, ali pre nekoliko godina tenderi za privatne klinike nisu uspevali, te je ova opcija pala u vodu.
Nada za lečenje steriliteta
Od marta ove godine, u Betaniji se praktikuje preimplataciona genetska dijagnostika, metoda kojom se na nivou jedne ćelije embriona može utvrditi da li će plod biti genetski zdrav. Time se ženama koje su imale više pobačaja, ali i ženama starijim od 35-40 godina, znatno povećavaju šanse da konačno zatrudne. Koristi se najsavremenija oprema, ali i dalje nedovoljno korišćena u državi da bi se uticalo na povećanje nataliteta.
Od marta ove godine, u Betaniji se praktikuje preimplataciona genetska dijagnostika, metoda kojom se na nivou jedne ćelije embriona može utvrditi da li će plod biti genetski zdrav. Time se ženama koje su imale više pobačaja, ali i ženama starijim od 35-40 godina, znatno povećavaju šanse da konačno zatrudne. Koristi se najsavremenija oprema, ali i dalje nedovoljno korišćena u državi da bi se uticalo na povećanje nataliteta.
Komentari (0)