Paraziti vrebaju iz ljubimaca

Prisustvo crevnih parazita kod mačaka nije lako uočiti, čime bi se objasnila nedovoljna briga vlasnika kad je reč o ovoj pojavi, koja ponekad uzrokuje i veoma ozbiljne probleme. Ovi paraziti su u stvari gliste, svrstane u dve velike grupe: valjkaste i pljosnate. Mačke su češće zaražene valjkastim glistama koje su takođe podeljene u dve grupe.

U prvu spadaju bele gliste, dugačke petnaestak centimetara, a najčešće su prisutne u tankom crevu kod mačića. Oni se ovim parazitima zaraze još pre rođenja, kroz zid materice, u slučaju da je majka zaražena, ili posle rođenja, preko majčinog mleka. Jajašca koja polažu odrasle jedinke izbacuju se napolje zajedno sa izmetom i tamo se pretvaraju u larve koje zaraze mačiće. Prisustvo ovih glista u crevima izaziva naduvenost stomaka, povraćanje i naizmeničnu pojavu proliva i zatvora. Kad ih ima mnogo, obrazuju klupko koje izaziva blokadu creva, a ponekad i njihovu perforaciju.

Ovi paraziti se prenose i na čoveka, pri čemu se njima najčešće zaraze deca, dok se igraju u bazenima s peskom, gde su mačke obavljale svoje potrebe. Zbog mogućnosti zaraze, mačićima svakog meseca treba davati sredstva za čišćenje od glista, sve dok ne napune šest meseci, a odraslim jedinkama dva puta godišnje, ili četiri puta ako mačka izlazi napolje. 

Druga vrsta glista se ređe javlja i obično je prisutna u zajednicama. Ove gliste malih dimenzija priljube se uz unutrašnji zid creva, odakle uzimaju hranljive materije i velike količine krvi. Njihovo prisustvo vezano je za veoma ozbiljne poremećaje u varenju, uz pojavu anemije i kašlja. Mačke se direktno zaraze ovim glistama kad progutaju njihova jajašca prisutna u spoljnoj sredini. I u ovom slučaju mačići se zaraze još u materici, ili preko majčinog mleka. 

Od valjkastih glista najrasprostranjenija je pantljičara ili dipylidium. Ona je sastavljena od članaka i dostiže dužinu od pedesetak centimetara. Glavom je pričvršćena za crevni zid, a njeni članci puni jajašaca povremeno se odvajaju i mačka ih zajedno sa izmetom izbacuje u spoljnu sredinu.

Jajašca liče na zrnca pirinča koja su ponekad pokretljiva i možemo ih eventualno uočiti oko mačijeg čmara. Događa se da larve buva pojedu ova jajašca i kao posrednici ih prenesu na mačke koje se zaraze dok ližu svoju dlaku. Zaraza najčešće prođe neopaženo i uočava se samo po ojedu oko čmara. Sredstva za čišćenje koja su efikasna kod valjkastih glista, obično nisu delotvorna kod pljosnatih, pa treba koristiti specifične proizvode sa višestrukim dejstvom.

Postoji još jedna vrsta crevnih parazita iz porodice protozoa, koji izazivaju bolest poznatu pod nazivom toksoplazmoza, od koje naročito zaziru trudnice. Ovi paraziti sićušnih dimenzija žive u tankom crevu mačke zaražene preko posrednih domaćina, malih glodara i ptica koji su progutali ciste sa jajašcima, izbačene sa izmetom drugih glodara. Simptomi su sasvim neodređeni, pošto se zaraza manifestuje samo blagim prolivom koji brzo prođe. Čovek se zarazi toksoplazmozom preko hrane zaražene mačijim izmetom, ili nedovoljno pečenog mesa, najčešće svinjskog ili ovčijeg, u kojem postoje ciste sa jajašcima ovog parazita. Posebno su ugrožene trudnice jer toksoplazmoza predstavlja ozbiljnu opasnost za plod u prva tri meseca trudnoće. Za lečenje mačke od ovih parazita obično koristimo antibiotike.

Crevni paraziti prisutni u evropskim zemljama obično ne izazivaju ozbiljnije probleme, mada treba biti oprezan kad je reč o mačićima i zato čišćenje od glista nikada ne treba shvatati olako. Zaraza se obično ne uočava lako, pa se preporučuje redovna primena sredstava za čišćenje od glista, naročito ako je mačka navikla da izlazi. Pošto se kod mačića gliste brže razvijaju i veoma brzo razmnožavaju, ova sredstva treba im davati jedanput mesečno dok ne dostignu uzrast od šest meseci. Odraslim jedinkama ih treba davati dvaput godišnje, najbolje u proleće i jesen, a četiri puta godišnje ako redovno izlaze. Ženkama u teranju sredstva za čišćenje treba davati pre parenja, i na početku i kraju trudnoće.

Bilo da je reč o mačićima ili odraslim jedinkama, najbolje je da koristimo neki preparat koji podjednako efikasno deluje na valjkaste, kao i na pljosnate gliste. Postoje različita sredstva u obliku paste, tableta, kapi ili injekcija, a vlasnik će odabrati ono koje najbolje odgovara navikama njegove mačke. Preparati u obliku paste su nesumnjivo najlakši za upotrebu. Prodaju se u špricu na kome su označene odgovarajuće doze, zavisno od težine mačeta, a stavljaju se direktno na jezik, ili se koriste pomešana sa hranom. Većina proizvoda koji danas postoje na tržištu ne izaziva nikakve nuspojave, pa nema opasnosti da naškode životinji.

Mnogi vlasnici veruju da mačka, ako posle uzimanja sredstava za čišćenje ne izbaci gliste, nije zaražena. Ovo nije tačno jer su paraziti često mrtvi i dovoljno svareni da se ne primećuju u izmetu.

Pakovanje u doziranom špricu je najpraktičnije za upotrebu, jer dozvoljava da proizvod nanesemo direktno na jezik mačke, bez opasnosti da nas ujede. Štaviše, prsten na vrhu šprica sprečava da prekoračimo propisanu dozu. Većinu ovih proizvoda možemo pomešati sa hranom, što uveliko olakšava njihovu upotrebu, pogotovo ako je mačka nezgodne naravi. Kako mačku ne bismo često morali da podvrgavamo ovom tretmanu, poželjno je izabrati sredstva za čišćenje koja je dovoljno dati samo jedanput da bi bila efikasna.

Mačka koja redovno izlazi izložena je većem riziku da se zarazi glistama, nego ona koja stalno boravi u kući. Osim toga, ako se valjkaste gliste prenose gutanjem njihovih jajašaca, pantljičarom se mačka zarazi i posredstvom buva, pa u tom slučaju uopšte nije potrebno da bude u kontaktu sa drugim mačkama. Ako imamo u vidu povećan rizik da mačka koja izlazi zaradi neke od ovih parazita, preporučljivo je da joj bar dvaput godišnje dajemo sredstva za čišćenje, podjednako efikasna za valjkaste i pljosnate gliste. Postoji veliki izbor ovih proizvoda u obliku tableta, paste ili u tečnom stanju koji su podjednako efikasni i ne izazivaju nuspojave.

Među najčešće crevne parazite kod mačaka spada i pantljičara. Ona se često prenosi s mačke na mačku posredstvom buva koje su progutale njena jajašca. Prisustvo buva u mačijem krznu uočava se na osnovu sićušnih crnih zrnaca nalik mlevenoj kafi, koji u stvari predstavljaju izmet ovih parazita. Zato se preporučuje istovremena primena sredstava protiv unutrašnjih i spoljnih parazita. Inače, postoji više proizvoda protiv buva, od onih u obliku spreja ili tableta, do specijalnih ogrlica i ampula čiji se sadržaj nanosi na zadnji deo vrata.