Papanikolau test pouzdan oko pedeset odsto

U Srbiji ne postoji obavezan skrining na karcinom grlića materice, za razliku od mnogih evropskih zemalja, gde je samo zahvaljujući obaveznim ginekološkim pregledima potpuno dobijena borba sa ovom malignom bolešću. Karcinom grlića materice je u našoj zemlji po učestalosti posle karcinoma dojke. Svake godine od njega umre 400 do 500 žena!

Iako naši lekari, ginekolozi i virusolozi imaju na raspolaganju sve dijagnostičke metode, razlog za ovakvu crnu statistiku leži uglavnom u tome što mnoge žene ne dolaze na redovne ginekološke preglede. Pregled podrazumeva Papanikolau test i kolposkopiju, kao dve najvažnije skrining metode kojima se otkrivaju i najranije promene na grliću materice. Organizovani skrining koji je uveden kod nas ipak je pokazao pozitivne rezultate, jer se znatno smanjio broj velikih radikalnih hirurških zahvata i zračenja.

Kolposkopija je, uz citološku dijagnostiku, odnosno PAPA test, najpouzdaniji metod otkrivanja ranih promena na grliću – kaže u intervjuu „Novostima”, profesor dr Branko Stanimirović, ginekolog-akušer, načelnik Odeljenja za naučno-istraživački rad u GAK „Narodni front” i direktor Nacionalne škole za patologiju cerviksa, vagine, vulve i kolposkopiju. – Jer, samo kada se obe metode rade istovremeno, mogućnost otkrivanja najranije promene na grliću je gotovo stopostotna.

– Ovakve tendencije prihvatilo je i naše Ministarstvo zdravlja, ali je u Srbiji veoma teško uvesti masovnije HPV testiranje, jer je metoda komplikovana, a rade je virusolozi u malom broju ustanova. Zbog toga je teško uvesti obavezan skrining za karcinom grlića materice koji podrazumeva HPV test. Ali zato, mi imamo izuzetno obučene lekare za kolposkopiju, i samim tim i dobru osnovu za uvođenje obaveznog skrininga.

– Mi nemamo obavezan skrining, što je glavni problem, a njega mora da uspostavi organizacija zdravstvene službe na nivou zemlje. Mi imamo izuzetne uslove za skrining dijagnostiku zahvaljujući školi u kojoj smo edukovali više od hiljadu ginekologa koji znaju da rade kolposkopiju. Retko gde, u nekoj zdravstvenoj ustanovi imate ginekološku službu u kojoj rade dva do tri lekara koji znaju kolposkopiju. Problem je što neke žene dolaze češće nego što treba, a neke uopšte ne dolaze.

– Lekari koji znaju kolposkopiju u zapadnim zemljama nisu dostupni pacijentima, a kod njih je ovo veoma skupa metoda, pa se zbog toga skrining sastoji iz citodijagnostike i HPV testa. Međutim, daleko pouzdanije je kada se radi PAPA test sa kolposkopijom.

– Papa test gotovo u polovini slučajeva kod početnih lezija, „cin 1” ili „cin 2”, daje uredan nalaz. Ovaj test je pouzdan oko pedeset odsto, a uz kolposkopski nalaz pouzdanost je od 95 do 100 odsto. Kolposkopski nalaz „vidi” promene na samom začetku, koje je vrlo često potrebno tretirati. Zbog toga je pouzdanije uraditi oba pregleda istovremeno.

– Kolposkopija mora da se radi uvek kada je nalaz Papanikolau testa patološki. Međutim, na osnovu ovog nalaza još se ne sprovodi lečenje, već je potreban histopatološki pregled, odnosno biopsija i kolposkopija. Bez biopsije ne može da se preduzme lečenje, pošto ona pokazuje stepen promene na grliću. Citodijagnostika, ako se na njoj bazira skrining, usmerava nas da pregledamo one pacijentkinje kod kojih se nađe patološki nalaz, dok one kod kojih je Papa nalaz uredan, ne moramo da gledamo kolposkopski.

– Mi ga radimo pacijentkinjama kod kojih biopsijom otkrijemo početne promene, da bi na osnovu HPV testa mogli da procenimo hoće li ta lezija ići ka malignom, ili će se spontano povući. Da li će lezija progresirati zavisi od tipa HPV koga otkrijemo. Ako se otkrije visokoonkogeni tip, ta lezija će sigurno da progresira i nemamo više šta da čekamo, već odmah moramo da je tretiramo. Tad nam je HPV test od najveće važnosti. Na našoj klinici, koja je prva uvela ovu metodu, obavili smo do sada više od 3.500 ovakvih testova.

– Da se promene otkriju u samom početku kada one ne daju nikakve znake, ni simptome. Pacijentkinja misli da je potpuno zdrava, iako promene postoje i polako se šire. Samo kolposkopijom mogu da se vide te promene, a biopsijom i njihov tip. Nije cilj otkriti karcinom, već prekancerogena stanja, koja se relativno sporo razvijaju što daje mogućnost da se otkriju, i da se postigne stopostotno izlečenje čak i najmanjim intervencijama. Time ne samo da spasavamo život pacijentkinje, već i mogućnost da rađaju, s obzirom na to da se veliki broj promena pronađe kod mladih žena.

– Ima, ali vrlo malo. Samo deset do 15 odsto promena može da otkrije Papanikolau, a kolposkopija ne. To su promene koje se dešavaju na cervikalnom kanalu. Njih kolposkopija ne vidi, ali ih otkriva PAPA. Zato je, opet ponavljam, idealno kada se obe ove metode rade istovremeno, jer se samo tako neće prevideti sve promene koje postoje na tkivima.

– Potpuno, jer se mikroskop, odnosno kolposkop, kroz koji gleda lekar, nalazi izvan tela. Rezultati se vide odmah jer nema analiziranja u laboratoriji, osim ako se na analizu ne uzima uzorak tkiva.

– Nije dovoljno doneti samo uredbu, već treba uvesti i sankciju za nedolazak na pregled. Neke zemlje koje su uvele obavezan skrining primenile su i mehanizam da, na primer, ne može da se overi zdravstvena knjižica ako nema pečata da je urađen ginekološki pregled. U drugim zemljama, recimo, troškove lečenja karcinoma, ako je do njega došlo, snosi pacijentkinja ukoliko se utvrdi da nije bila na obaveznom pregledu.

– Idealno bi bilo da se jednom godišnje kod žena od 21 do 65 godina starosti uradi kolposkopija. Tako ćemo jedino imati uvid u stanje kod svih pacijentkinja, i moći ćemo da otkrijemo sve početne promene, čime ćemo sprečiti da se razviju u karcinom. 

Vi ste jedan od autora jedine knjige na ovim prostorima iz koje uče lekari u Školi za kolposkopiju?

– „Kolposkopski atlas” je udžbenik za polaznike škole, gde postoji više od 300 slika za sve patologije ženskih genitalnih organa, sa najsavremenijim metodama dijagnostike i terapije bolesti. Takođe je prikazan i plan budućeg organizovanja skrininga koji nam tek predstoji.

U kojoj životnoj dobi se najčešće otkrivaju promene na grliću?