Ovo treba da izbegavate, kad je reč o vašoj bebi

Kada beba počne da nešto negoduje, iza toga se nešto krije. Novorođenčad nije moguće razmaziti (tako tvrde stručnjaci) i već i male bebe su sposobne za komunikaciju s roditeljima, samo ih roditelji često ne razumeju.

Pre izgovorenih prvih reči, bebe sa okolinom komuniciraju izrazima lica i onim najranijim oblikom – mahanjem ručicama. Kako trudnice uspevaju da komuniciraju za vreme trudnoće s bebicama, sasvim je sigurno da bebe uspostavljaju komunikaciju s vama i mnogo pre nego što ste vi toga svesni.

Ignorisanjem bebinog izražavanja zapravo kočite njen napredak u socijalnom smislu.

Kada beba plače i uznemirena je, ono što joj je potrebno jeste vaš dodir i prisutnost. Puštanje da plače kako bi se sama naučila da se umiri ili čak uspava, zapravo nikako nije dobro za bebu.

Naime, u ovoj fazi vrtoglavog razvoja mozga i nervnog sistema puštanje da plače za malu bebicu čini se poput mučenja. Psiholozi su potvrdili da puštanje deteta da plače kasnije može rezultovati nepoželjnim ponašanjima tokom života. U idealnom svetu, koliko god to nemoguće zvučalo, idealno bi bilo da uopšte ne dođe do detetovog plača, ali s obzirom na to da je to nemoguće, važno je imati pravilan pristup uplakanoj bebici.

Smiren i tih ton glasa, omiljena pesmica i maženje u polumraku, najbrže će umiriti nervoznu bebu.

Beba je uspostavila povezanost s mamom već u stomaku, uz tatu se vezala nakon nekoliko nedelja i bebe osećaju snažnu povezanost s vama. Ostavljajući ih same, plašite ih i dovodite do pojave negativnih emocija koje se mogu odraziti i na kasnije ponašanje u životu. Neki smatraju da detetu treba dati priliku da se osamostali, ali vreme za to nije dokle god je bebica još vrlo malena.

Pričekajte sa osamostaljivanjem deteta i pružite bebi toplinu i sigurnost – upravo to joj najviše treba, da bi izrasla u srećno dete!