Kada Lioni Toul (42) ujutru dođe u svoju kancelariju, u haljini, naparfemisana i sa crvenim ružem na usnama, sedne za svoj sto i duboko udahne olakšanje. U odnosu na svoju ulogu u kući, svoj zahtevan posao marketing menadžera vidi kao šalu.
Svakog jutra, Lioni ustaje u šest i provodi tri sata u žurbi oko spremanja dece za školu, doručka, oblačenja i tek kada se „ludnica” završi i sama kreće na posao.
– Obožavam taj osećaj kada uđem u svoju kancelariju, taj trenutak mira ne može se ni sa čim porediti – iskreno priča Lioni, majka osmogodišnjeg i šestogodišnjeg dečaka iz Britanije. Kancelarija za nju predstavlja mirnu oazu od koje se krije od svakodnevnog stresa, beskrajnih dečjih potreba, kuvanja i spremanja.
Leonie Toal/Facebook
– Kuća me mnogo više umara od posla, koji mi zapravo dođe kao odmor. Dečaci se stalno svađaju, kuća je u haosu, a ja nemam vremena ni za šta! – objašnjava ona.
Slučaj ove majke nije usamljen, naime prema istraživanjima Američkog univerziteta u Pensilvaniji, nivo stresa koji žene osećaju je daleko viši kada su kod kuće, nego kada su na poslu.
Klinički psiholog dr Fil Vilijams koji se nalazi na čelu organizacije koja pomaže roditeljima da izađu na kraj sa porodičnim stresom krivi previše obaveza koje se prebacuju na žene. - Žene rade više nego ikad. Preuzele su sve kućne obaveze na sebe, uključujući i brigu o deci, ali i kompletno sređivanje i čiščenje. Sa druge strane, većina majki danas ima puno radno vreme na poslu, čak i ozbiljne karijere. Naravno da su konstantno pod stresom – objašnjava dr Vilijams.
On kaže i da žene danas kasnije zasnivaju porodice, jer su pre toga radile na svojim karijerama, koje ih čekaju kada se vrate sa porodiljskog bolovanja. Takođe, neretko žive daleko od svojih familija koje bi mogle da pomognu kad zatreba, već moraju da se snalaze same i unajmljuju dadilje.
Za Lioni, posao je od krucijalne važnosti za njeno mentalno zdravlje.
– Razlika između moja dva sina je tek 20 meseci. Bilo mi je jako teško da se u isto vreme staram o kući i o dve bebe. Osećala sam da gubim svoj identitet koji je u velikoj meri bio povezan sa mojom karijerom, i postajala sam očajna zbog nove uloge u kojoj nisam znala da se snađem – objašnjava iskreno Lioni.
Sav taj stres uticao je i na njen brak, jer je i Lionin suprug imao zahtevno zanimanje bolničara koji je često bio odsutan zbog dugih dežurstava, a ona je mahom sve oko dece i kuće morala da obavlja sama.
– Postala sam hronično neispavana, mrzovoljna i nervozna da bi se konačno naš brak i raspao prošle godine. Od kako sam se vratila na poisao svi smo srećniji, a ja sam ispunjena. Iako sam sada samohrana majka, sve je dosta jednostavnije. Moji sinovi znaju da kada završim sa svojim poslom mogu da im se potpuno posvetim i svo troje uživamo mnogo više – kaže Lioni.
Meri Evans takođe ceni vreme koje provede na poslu, daleko od stresa koji je čeka kod kuće sa sinovima Tomijem (7) i Oliverom (6).
Ova četrdesetogodišnja majka iz Hertfordšira radi kao jedan od direktora velike farmaceutske kuće. Njen suprug je rešio da radi samo dva dana nedeljno, a da ostatak vremena provede kod kuće i preuzme brigu o deci na sebe.
Hayley Sylvester Gelkoff/Facebook
– Oduvek sam bila ambiciozni karijerista u odnosu na mog muža, pa je ovaj splet događaja i bio očekivan. Zarađivala sam mnogo više od njega i bilo je očekivano da nastavim da radim. Obožavam svoju decu, ali mi je porođajno odsustvo palo jako teško. Montonija i čuven „sindrom dana mrmota” me je zaista ubijao. Izgubila sam samopuzdanje i sve češće bila depresivna – objasnila je Meri. Sada kada veći deo dana provodi u kancelariji, Meri je neoporedivo srećnija.
– Zahvalana sam svog suprugu Polu koji je brigu o deci preuzeo na sebe. Roditeljstvo mu zaista ide od ruke, a i strpljenje mu je, za razliku od mene, jača strana – rekla je ona. Kao i većina zaposlenih majki, i ona oseća krivicu zbog ovih priznanja, ali kaže da će joj deca uvek biti na prvom mestu.
Dr Vilijams kaže da je osećaj krivice koje zaposlene majke osećaju veoma čest i da upravo on podstiče još stresa.
– Nažalost živimo u društvu koje i dalje osuđuje žene, bez obzira da li ostaju kod kuće ili imaju karijere. Koja god izbor da naprave, neće biti dovoljno dobar. One žene koje priznaju da vole vreme koje mogu da posvete sebi i koje uživaju da rade su često osuđivane od strane drugih da nisu dovoljno predane majke, a to uopšte nije fer – kazao je dr Fil Vilijams.
Upravo je to podstaklo Hejli Gelkof (39) iz Eseksa da ostavi karijeru stiliste kada je rodila svoje prvo dete pre osam godina. Ipak, ubrzo je shvatila da ne može da bude bez posla i danas radi kao sekretarica u velikoj kompaniji.
.jpg)
Hayley Sylvester Gelkoff
– Na poslu sve ima smisla, niko nikada ne viče, a kada uradim dobar posao, moj šef me pohvali. Kod kuće nije baš tako jer deca nikada nemaju razumevanja za moje potrebe, i naravno nikada ne pokazuju zahvalnost. Obožavam večeri koje provodim sa svojom decom, ali zaista ne osećam krivicu što ne peglam, ne perem i ne čistim za njima 18 sati dnevno. To je zaista previše! – kaže Hejli.
Dr Vilijams kaže da rešenje ovog problema leži u fer podeli poslova između supružnika i da bi svako trebalo da radi svoj deo posla. - Neophodno je da se razume današnja uloga žene i da joj se oda više priznanja za ono što čini. Ako prestanemo da očekujemo od žene da bude savršena u žongliranju ulogama i multitaskingu, i napravimo pravilnu podelu obaveza, možda se stvari i promene – objašnjava dr Vilijams.
Komentari (0)