Ovo su najbolji roditelji

Za roditeljstvo ne postoje nikakve prečice. Snalaženje u toj ulozi i usavršavanje roditeljskih veština zahtevaju vreme, trud, učenje iz svojih grešaka, razmišljanje šta drugom prilikom može da se uradi bolje…

Dok ne postoji nikakva lista osobina koje garantuju da će neko biti dobar roditelj, postoje neke ključne osobine koje su zajedničke sjajnim mamama i tatama.

Najbolje mame i tate imaju smisao za humor. Kad razmislite, to i jeste jako važno jer je roditeljstvo tako stresan “posao”, a humor i smeh ublažavaju stres i pomažu da se članovi porodice bolje slažu.

Roditelji koji nemaju nikakvog smisla za humor preuveličavaju brige i zbog svog preterano ozbiljnog stava prema životu neretko postaju anksiozni.

Napravite vremena za zabavu i smejanje, važno je.

Najbolji roditelji su vrlo dosledni granicama koje su postavili. Razmislite kako biste se osećali kada biste prihvatili posao, a da vam niko ne da nikakva uputstva, niti da vam kaže šta se od vas očekuje. Osećali biste se izgubljeno i pokušavali da smislite kako da privučete pažnju šefa. Potpuno sumanuto, zar ne?

Zdrave granice su jasne i stalne. Roditelji koji svojoj deci postavljaju takve granice zapravo pomažu deci da budu uspešna u životu. Ova deca se osećaju sigurno i voljeno, što baš i nije slučaj sa mališanima kojima roditelji dozvoljavaju bukvalno sve.

Deci su potrebne granice, one im pomažu da imaju poverenja u svoje roditelje, da se snađu u društvu…

Najbolje mame i tate su fer, i to ne samo u smislu da se isto ponašaju prema svoj svojoj deci, već i da se prema svakom detetu ponašaju kao prema individui.

Fer roditelj je svestan da nisu sva deca ista i zbog toga nema isti pristup prema svima, a takođe i daje deci priliku da uče iz svojih grešaka. Osim toga, ovakav roditelj je spreman da sasluša svoje dete, razmisli o okolnostima i donese odluku koja je u najboljem interesu deteta.

Najbolji roditelji su dovoljno sigurni u sebe i svoje roditeljske odluke da će radije da puste dete da se samo malo pomuči za nešto, nego da mu odmah priskoči u pomoć. I ne, to ne rade zato što su lenji ili nešto drugo, već zato što žele da dete nauči da bude samostalno i da se samo snalazi, da se bori za sebe, da samo donosi neke odluke (priklade za uzrast, naravno)…

Naravno, ako deci zaista treba pomoć, roditelji će uvek “uskočiti” i čuvati im leđa.

Iako je ponekad pravo mučenje gledati dete kako se muči ili nervira oko nečega, roditelji u takvim situacijama jednostavno moraju da kontrolišu svoje emocije, a deci da “pruže alat” i puste ih da sami reše problem.

  

Muškarci i žene koji su najbolji roditelji imaju samopouzdanja i prihvatili su činjenicu da niko nije savršen. Perfekcionizam ljude uvlači u vrzino kolo stresa i anksioznosti. Perfekcionistima često imaju potrebu da zadovoljavaju druge, misleći da su “dobri” ako su drugi ljudi zadovoljni, i obrnuto.

Kada nečije samopoštovanje zavisi od mišljenja drugih ljudi, to porodici ne donosi ništa dobro. Najbolji roditelji zato znaju da ne moraju uvek da budu mudri, da drže stvari pod kontrolom i da budu perfektni uvek.

Sasvim im je jasno da to što imaju svoje trenutke slabosti ne znači da nisu uspeli u nečemu. Prihvatanje sopstvenih nesavršenosti je veoma važno, ali je i jedan od preduslova za srećnu porodicu. I deca roditelja koji prihvataju nesavršenosti imaće hrabrosti da urade isto.

Najbolji roditelji opraštaju, a to nije uvek lako. Deca koju roditelji nauče da se ne svete drugima, već da opraštaju, lakše mogu da se pomire sa prošlošću kada odrastu. Tako uče da niko nije savršen, pa ni oni sami.

Uče da prihvate grešku ako nekoga nehotice povrede, ali i da oproste drugima kada pogreše. Takođe, ovaj model pomaže deci da ne budu “zaglavljeni” u nekoj situaciji gde su napravili grešku.

Osim toga, ljudi koji ne umeju da opraštaju drugima u sebi nose mnogo ljutnje, besa, ozlojeđenosti i ogorčenosti, negativne energije. To niko ne želi svom detetu.

Roditeljstvo je, pre svega, ogromna odgovornost. Deca uče iz onoga što vi govorite i radite, stalno vas imaju na oku. I deca, baš kao i odrasli, poštuju ljude koji rade ono što govore. Najbolji roditelji to znaju.

Oni znaju da sjajni roditelji moraju da se kontrolišu i veoma paze šta govore i rade pred decom. Ako želite da vam dete bude iskreno, pošteno, saosećajno prema drugima, da ima radne navike… morate sve to svakog dana da mu pokazujete svojim primerom. Ne da mu govorite, da mu pokazujete.

Davanje pravog primera deci je od nemerljivog značaja za njihov razvoj i napredak. Od toga kakav im primer dajete zavisiće njihovo ponašanje u školi, kod kuće, prema prijateljima, u vezama kada odrastu…

Kao što smo već rekli, ne postoje prečice do dobrog roditeljstva, ali dobra vest je da uz trud i volju, sve ove osobine mogu da se nauče. Dakle, ne padajte u očaj ako ne posedujete ove osobine, već se potrudite da ih usvojite. Trebaće vam dosta rada, ali će se isplatiti, jednog dana kada vaše dete odraste u srećnu i nezavisnu odraslu osobu, a vi se budete divili svom “radu”.

Izvor: mondo.rs