Čak i najbolji otac, u nekom trenutku svog života, uputio je beskorisne izjave i savete svom sinu. Reći detetu koje plače da treba da prestane “da se ponaša kao beba”, generacije očeva unazad govorili su svojim sinovima. A, ta deca plakala su nad porušenim avionom od Lego kocaka ili fudbalskom loptom koja nije ušla u gol. Neadekvatan komentar u tim momentima, baš ume da slomi dete.
Očevi ovakve greške prave jer su zaokupljeni učenjem starih ideja o muškosti, ignorišući osnovne ljudske potrebe malog dečaka.
Izvor: Shutterstock
Ključ za promenu ove kulture ponašanja leži u tome da roditelji, vaspitači i mentori pomognu dečacima da se socijalno i emocionalno bolje razviju, nudeći im konkretnije savete.
Evo 6 jednostavnih fraza koje bi očevi trebalo češće da govore svojim sinovima:
1. Ja sam pogrešio milion puta
Detetu je lako da pomisli kako njegov tata nikada ne čini ništa loše. Dečak mora da zna još od rane mladosti da je njegov otac padao u stotinama različitih poduhvata.
Očevi treba u ranoj mladosti dečaku da pokažu koji su to slabosti čoveka. Dete treba da vidi oca u realnim životnim situacijama: kada je uplašen, kako reaguje kada je zaljubljen u njegovu mamu, pa i kada plače.
Otac treba da kaže svom sinu: “Znaš, napravio sam gomilu grešaka u životu…” Na taj način će mu ljudske slabosti pokazati stvarnijim i prihvatljivijim, umesto kao neki idealn i nedostižni standard.
2. Da li je to zaista bio tvoj najveći napor?
U trenucima kada vidite svog sina koji nešto polu-osuđuje, važno je da ga pitate da li se potrudio da uloži svoj veliki napor da to ostvari.
Još važnije je kako ćete to da uradite.
Treneri ili nastavnici koje dečaci najviše vole i poštuju su oni koji im kažu: “To nije najbolje što umeš. Vrati se i pokušaj ponovo.” To može da kaže otac sinu jer ga dobro poznaje i shvata njegove granice.
Izvor: Shutterstock
To su tzv: „transformativni odnosi„ zato što je dečak inspirisan jačinom veze koju ima sa tim nastavnikom, trenerom ili ocem i na taj način postiže više nego što bi sam učinio.
Ako su trener, nastavnik ili otac zahtevni, ali ljubazni i pošteni, dečak će se potruditi zbog njih i na taj način postići više nego što je i mislio da može.
3. Povređivanjem drugih, povređuješ sebe
Dobro je da ovo dečaci nauče dok su mali. Povređeni ljudi nanose štetu – bilo rečima ili akcijama – zato što su povređeni.
Otac treba da poduči svog sina da kada ga osoba povredi, to je samo zato da bi prebacila svoju bol iz sebe. Razumevanje zašto bi osoba mogla učiniti nešto štetno ne nadoknađuje bol, ali omogućava da se šire sagleda razlog takve reakcije.
4. Prvo moraš ti da budeš srećan, kako bi druge mogao da učiniš srećnim
Dečak mora rano naučiti da treba da bude pomalo sebičan.
Ako ne sazna šta znači voleti sebe, poznavati sebe, prihvatiti sebe i zalagati se za sebe, kako onda može to učiniti za nekog drugog?
Žrtvovanje, na svestan način, ponekad je korisno. Ali ako je to jedina stvar koju je dečak naučio da radi – drugim rečima da “se žrtvuje zarad tima” uvek i jedino na svoju štetu, onda to prestaje biti izbor. Ono se pretvara u podrazumevani način rada, što može dovesti do mnogih problema u budućnosti.
5. Nemoj uvek kriviti sebe
Dečak je rođen sa osnovnom pretpostavkom da je svet fer i pravedan i sve što se desi da poremeti te ideje, on smatra da je zato što je on uradio nešto loše.
Ponekad dete koje je udarilo drugo dete pomisli: “Verovatno sam uradio nešto što ga je razljutilo.”
Kada smo mali, neke stvari su nam neshvatljive. Zato što nešto ne razumemo, naša prva reakcija je: “Dobro, ovo mora da je moja krivica”.
Otac mora reći svom sinu da kad god se nešto loše dogodi, to nije uvek njegova krivica, jer je veliki broj drugih faktora uključeno u svaku akciju.
Izvor: Fotolia
6. Volim te i razumem te
Očevi nemaju kao majke običaj da često govore svojim sinovima da ih vole.
Najjednostavniji izgovor im je da to nije način na koji muškarci njihove generacije govore drugim ljudima, posebno svojim sinovima.
Ali, ljubav mora biti nešto više od običnog osećaja. Treba da bude značajna. Nešto u stilu: ,,Na tvojoj sam strani, razumem te, poznajem i poštujem.”
Kao rezultat toga, očevi treba da govore svojim sinovima “volim te” kad god situacija to opravdava, a ponekad i bez ikakvog razloga. To če verovatno izgubiti svoj uticaj na mog sina nakon nekoliko godina. Ali to je više nego samo podsećanje sina da je voljen. Zar, ne?!
Izvor: Fatherly
Komentari (0)