Tri pesme velikog pesnika i kantautora Đorđa Balaševića od ove godine dobijaju svoje mesto u udžebniku muzičke kulture izdavačke kuće Klet. Drvena pesma biće deo udžbenika za osmi razred, dok su za niže razrede odabrane pesme D – mol i Devojka sa čardaš nogama.
Drvena Pesma
Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar
mog drvenog konjića
kanap i zvuk točkića, vrbice zvon
za mnom verni Sanco moj
u pohodu na Nespokoj
Snio sam još i svoju prvu tamburu
kako ko noćna dama
iz južnog Amsterdama
iz izloga mene klinca zavodi
na smrtne grehe navodi
‘Di je to drvo raslo
od kog je tesana
da l’ se pod njime
neko nekada ljubio
Otkud u njemu izvor
svih mojih pesama
da l’ je to znao
onaj ko ga je dubio
‘Di je to drvo raslo
vrh kojih bregova
da l’ nas je ista
kisa mlađane zalila
Ko mu je grane kres’o
mati ga njegova
čija je ruka lisca
s jeseni palila, da znam
Snio sam onda krevet, sav u čipkama
obesnu igru vatre, sklopljene šalukatre
na uzglavlju ruža u intarziji
pod kojom smo se mazili
Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan
novembar, izmaglica i kvartet dragih lica
maleni cun nasred luke pokisle
da me u večnost otisne
‘Di je to drvo raslo
spram kojih vetrova
da l’ je pod njime
neko za nekim žalio
Što ga je grom obis’o
mati ga Petrova
ko je u šake pljun’o
pa ga strovalio
Jedina moja mila, sto si me budila
bio sam tako blizu naličja vremena
taji se jedno drvo u mojim grudima
gde li će nešto nići iz toga semena
da znam
D-mol
Odlutaš ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide ali pokušavam
i uvek dođe d-mol
Spusti se ko lopov po žicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i teško prođe sve to
Jedan d-mol me dobije
kako odeš ti u sobi je
glupi d-mol uvek sazna kad je to
Uhvati me čvrsto i ne popusta
lud je za tišinom to ne propušta
vodi me u svoj plavičast dol
Jedan d-mol me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, šta je tuga za d-mol
Ponekad te nema i sasvim sam
izmišljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav d-mol
Pusti da se svetla svud priguše
sačeka poslednje zvezde namiguše
vuče mi rukav, idemo
Plaši me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi d-mol za kim tuguje svu noć
Uzme me u svoju tamnu kočiju
nebo primi boju tvojih očiju
znam taj put, to je prečica za bol
Jedan d-mol me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za d-mol
Devojka sa čardaš nogama
Nosila je jelek svileni
kao u pesmi narodnoj.
I krstić, znak na lančiću
da nekog čeka navodno.
O, to su bili svatovi,
sve kićeni i zlaćeni.
A mi smo bolje svirali
neg’ što smo bili plaćeni.
Al’ dobro sad…
Nosio sam šal od kašmira
i prsluk protkan tajnama.
Baš od takvih su je čuvale
tetke sa ‘ladnim trajnama.
K’o srna me je gledala
žalosnom pesmom sluđena.
Čije si pile pirgavo?
Što nisi meni suđena?
‘Ej, da…
Hej, pusti kose pune polena!
‘Ajde, baš u inat baba-rogama!
‘Opla, digni suknju iznad kolena,
znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama!
Rekoh joj “Beži, mani se,
i traži bolje partije!
Premala je moja tambura
da te od kiše sakrije”.
Rekoh joj: “Ja sam samo tu
da vreme brze proleti.
Ja nosim čizme skitaljke,
mene je teško voleti…”
Pa da…
Hej, pusti kose pune polena!
‘Ajde, baš u inat baba-rogama!
‘Opla, digni suknju iznad kolena,
znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama!
Hej, doleti mala senice!
Tu, na moje zlatne čivije!
Vatra šara tvoje zenice!
Razbi nešto i zaigraj ludo, divije!
Komentari (0)