Nema ništa lepše i zdravije nego dojiti svoju bebu i uživati u tome. Nažalost, prema nekim procenama svega 15,9 odsto žena uspeva isključivo da doji do šest meseci detetovog života.
Kada je dojenje u pitanju, svaka porodilja ima svoju priču. Dok jednima dojenje od prvoga dana ide bez problema, druge muku muče sa mastitisom, bolnim ragadeama ili tvrdim bradavicama, a pojedine majke tvrde da nemaju dovoljno mleka. Dojenje je nešto o čemu mnogi smatraju da znaju sve, ali retke žene se zaista edukuju o tome. Zbog toga ima raznih mitova, pogrešnh saveta mama, baka, svekrva … Zbog tih saveta žene često nesvesno sabotiraju dojenje. Činjenica je da svaka žena može da doji, a zbog kojih grešaka porodilje zaista nemaju dovoljno mleka za svoju bebu.
Neke majke doje svoju dece tri do četiri godine
Prvih dana nakon porođaja nemamo mleka, pa dete nije potrebno često stavljati na prsa
Prvih dana nakon rođenja deteta u dojkama nastaje prvo mleko koje zovemo kolostrum. Izlučuje ga se vrlo malo (2 dp 20 mililitara ), ali to je sasvim dovoljno za tek rođenu bebu, čiji je želudac veličine oraha. Prema količini i sastavu, kolostrum zadovoljava sve potrebe deteta u prvim danima života. On je veoma važan za dete i majku, decu štiti od infekcija te daje psihičku podršku i majci i detetu. Osim toga, majci ti prvi podoji pomažu jer kontaktom kožom na kožu i čestim dojenjem telo luči hormon oksitocin, koji pospešuje kontrakcije materice, omogućava njeno stezanje i sprečava dugotrajno krvarenje.
Česti podoji ( minimalno osam puta tokom 24 sata ) u prva tri dana jako su važni da bi beba “navukla” dovoljno mleka za svoje buduće potrebe.
Ukoliko ste trudni i dalje možete da dojite bebu
Nepravilan položaj deteta pri dojenju
Pravilno postavljanje odojčeta na dojku jako je važno kako ne bi došlo do oštećenja bradavica ili zastoja mleka u dojkama. Ako beba nije u pravilnom položaju, neće pravilno moći da sisa, a majka će imati bolne bradavice. Do bola u bradavicama najčešće dolazi kad detetova usta nisu dovoljno otvorena, pa jezikom pritiska bradavicu umesto dojke. Pljosnate ili male bradavice dobro je pre dojenja podražiti masiranjem. Prihvatite bradavicu između palca i kažiprsta, nežno je trljajte i pritom izvlačite. Nakon nekoliko takvih pokreta bradavica će postati kruta i beba će je lakše pravilno prihvatiti. Ponekad je to potrebno ponoviti i tokom dojenja, a možete upotrebiti i kockicu leda. S vremenom će postati bradavica ispupčenija, a i bol će proći.
U prvih 24 do 48 sati nakon porođaja nastaje početna punoća dojki. To je normalna pojava, a posledica je veća količina krvi u dojci i pojačanog stvaranja mleka. Kod podoja na zahtev bebe i bez ograničenja trajanja podoja osećaj punoće dojki brzo nestaje. Ako pražnjenje mleka nije sto procentno, dolazi do zastoja mleka : dojka je otečena, bolna i teška, a koža napeta, sjajna i topla.
Često možete napipati manje ili veće kvržice koje nastaju nakupljanjem mleka u kanalićima. Za uspešno dojenje jako je važno prevenirati nastanak tog stanja, a to znači od početka primeniti pravilnu tehniku dojenja koja će omogućiti da dete češćim i efikasnim podojima smanjuje količinu napetosti u dojci.
“Skupljanje” mleka u dojci
Mnoge žene misle kako će dojenjem na zahtev i bez ograničenja trajanja podoja ostati bez mleka, te pokušavaju “skupljati” mleko u dojci. Baš tada čine veliku grešku. Veoma je važno shvatiti da dojenje funkcioniše na principu “ponude i potražnje”, što znači: koliko mleka beba uspe izvući, toliko će se i stvarati.
Beba treba da sisa kad god poželi i koliko god želi, čime će zadovoljiti ne samo glad i žeđ nego i urođenu potrebu za sisanjem. Svako odgađanje i preskakanje podoja, zamena podoja adaptiranim mlekom, čajem ili vodom kako bi mleko nadošlo, može da omete taj proces i naruši proizvodnju mleka. Time se stvaraju idealni uslovi za stvarni manjak mleka, nezadovoljnu bebu i zabrinutu majku koja zbog skupljenog mleka može dobiti bolne upale ( mastitis ). Upravo je mastitis jedan od najčešćih uzroka preranog prestanka dojenja.
Bebama prija dodir majke dok sisaju
Mišljenje da imate loše i nekvalitetno mleko te dohranjivanje deteta industrijskim preparatima
Majčino mleko ne može biti loše ili nekvalitetno jer je mleko svake majke savršeno prilagođeno baš njenoj bebi i menja se u skladu s detetovim potrebama. Stoga nijedan industrijski preparat ne može u potpunosti oponašati majčino mleko. Ispitivanja su pokazala da je sastav majčinog mleka (udeo ugljenih hidrata, masti i proteina ) prilično konstantan i ne varira jako zbog ishrane majke jer se u slučaju nedovoljnog unosa crpe rezerve iz majčinog organizma. Međutim, dugoročna lošija ishrana može negativno uticati na zdravlje majke. Zato je veoma važno da dojilja ima raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, koja je nužna za očuvanje njenog zdravlja i pravilan razvoj deteta. Sve nutritivne sastojke i energiju dete crpi iz majčinog mleka te ih majka mora nadoknaditi izvorima iz sopstvene ishrane.
Stoga majka tokom dojenja ima povećane energetske i nutritivne potrebe. One su u proseku uvećane za 500 kcal, zavisno o konstitucije majke i potreba novorođenčeta. Najbolji pokazatelj jesu li te potrebe zadovoljene jeste održavanje telesne mase, pri čemu se kod dojilja toleriše maksimalni gubitak od 500 grama mesečno.
Uravnotežena i zdrava ishrana tokom dojenja ne mora da znači veliku promenu u izboru i pripremi namirnica. Važno je da je izbor namirnica raznolik i da obroci sadrže namirnice iz svih pet preporučenih grupa – voća, povrća, mlečnih proizvoda, mesa i žitarica.
Velike količine mleka i mlečnih proizvoda, kako bi se proizvelo ” bolje i kvalitetnije mleko ” , mogu stvoriti kolike i grčeve kod beba jer kravlje mleko sadrži vrstu belančevina koju naš organizam teško vari. Za količinu mleka važno je da majka uzima puno tečnosti. Vodu nikako ne smemo zanemariti i zameniti drugim vrstama tečnosti. I da, u narodu je uvreženo da dojilja pije pivo kako bi se stvaralo više mleka. To je netačno i opasno za zdravlje deteta.
Nikada nemojte misliti da ste ostali bez mleka
Mišljenje da ste ostali bez mleka
Kad prođe prvi osećaj napunjenosti dojki i uspostavi se normalan redosled dojenja, žene osete mekoću dojki i počnu strahovati da su ostale bez mleka. Bebe mogu plakati, jako često tražiti sisanje, ali to ne mora da znači da su gladne i da trebaju dohranu. Ne morate se bojati jer sve dok dete redovno i na zahtev sisa – mleko se stvara. Ako tada uvedete dohranu, nećete dati priliku dojenju jer dete neće imati priliku ” navući ” dovoljno mleka za svoje potrebe.
Žena može izgubiti mleko samo u ekstremno stresnim situacijama, ai to je vrlo retko. Žene su dojile i u ratu, u vrlo teškim i nezdravim uslovima, jer mleko ne može odjednom nestati. To je ipak dugotrajniji proces. Prolaktin, hormon zaslužan za stvaranje mleka, pojačano se luči kada smo pod stresom.
Važno je redovno dojenje, pravilna ishrana i uzimanje tečnosti, a bitno je i da dovoljno spavate i odmarate se te da detetu ne dodajete čaj ili adaptirano mleko kao pomoć. Jako je važno da pratite broj mokrih pelena ako isključivo dojite. Dnevno morate izbrojati pet ili šest mokrih jednokratnih ili šest do osam platnenih pelena. Isključivo dojeno dete od trećeg dana života mora imati najmanje tri stolice dnevno i tako prvih šest nedelja.
Trudna sam – ne smem više dojiti!
Ako ste trudni i želite dojiti, a nemate problema u trudnoći možete nastaviti sa dojenjem. Ne postoji nijedna studija koja dokazuje da je dojenje trudne majke negativno uticalo na nerođenu bebu. Jedite kako treba i odmarajte se kad god možete.
Komentari (0)