Uoči obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, 9.decembra, portal “Bebac” uradio je anketu sa ženama, koje su se porađale u porodilištima u Srbiji. Suprotno uvreženom mišljenju da ginekolozi traže novac da bi trudnice “bolje gledali” na porođaju, žene su priznale da ipak one same imaju potrebu da časte lekare posle porođaja.
Čak 35 odsto ispitanih žena častilo je lekare, a u komentarima na anketu iznele su stav u kojem pokazaju da taj čin i ne smatraju oblikom korupcije.
Da su dale mito, ali indirektno, na preglede kod privatnika i analize u laboratorijama, potvrdilo je 10 odsto anketiranih žena, a sedam odsto je priznalo da je novac dalo anestezilogu ili babici na porođaju.
Četiri odsto čitateljki anonimno je priznalo da su platili svom ginekologu da bude na porođaju, a svega dva odsto je moralo da da novac da bi bile porođene carskim rezom.
Svetlu stranu današnje slike u zdravstvu, odnosno u porodilištima, doneli su odgovori žena koje tvrde da im na porođaju niko nije tražio novac. Postotak ispitanica koje uoči porođaja nisu imale blizak susret sa korupcijom je visok, čak 42 odsto. Međutim, ono što je zabrinjavajuće je što je veliki broj ovih žena u komentarima na anketu reklo da su imale komplikacije na porođaju, odnosno da nisu bile ravnopravno tretirane da drugim ženama, a mnoge nose i traume iz porođajne sale.
Žene koje ne daju novac lekaru postaju pacijentkinje drugog reda
Da žene koje ne daju novac lekarima u porodilištu postaju pacijentkinje drugog reda, za “Bebac” tvrdi i predsednik UO Udruženja “Pravo na zdravlje” Miroslav Petrović.
-Ako žena nema ili neće da da 500 evra da je porodi taj ginekolog, bukvalno je ostave da se muči. Postane pacijentkinja drugog reda, o kojoj se manje brinu. A ako da novac, onda je porode kako dolikuje i ne ostavljaju je da čeka porođaj i da se muči. Od nedavno su članovi našeg udruženja ušli u Komisiju za ocenu koruptivnih procedura u ginekologiji i primetili smo da su hroničan problem izabrani ginekolozi koje trudnici prate trudnoću, a onda uzimaju novac da bi bili prisutni na porođaju – rekao je Petrović.
Da li je “čašćavanje” lekara krivično delo?
Suprotno uverenjima naših čitateljki da, pošto im nije tražen novac imaju diskreciono pravo da same časte lekara, taj čin takođe predstavlja krešenje zakona i potpada u jedan od oblika korupcije, tvrde u MUP-u.
-U tom slučaju su oni sami vinovnici korupcije, a to je po krivičnom zakonu Republike Srbije takođe zabranjeno. Svaka korist koju zdravstveni radnik dobije od pacijenta predstavlja krivično delo i ovakvim konkretnim slučajevima bi pacijenti takođe bili pozvani na odgovornost. Krivi su i zdravstveni radnici, naravno, jer su primili mito – rekli su u MUP-u za “Bebac”.
Kako navode, davanje i primanje mita je najteže dokazivo krivično delo.
Muka za policiju: primanje mita – teško dokazivo
-Pacijenti vrlo retko prijavljuju policiji da im je novac u bolnici tražen, u strahu da će se to negativno odraziti po njegov tretman ili tretman njegovih članova porodice u budućnosti, pa pristaju da učestvuju u krivičnom delu i novac daju. Dešava se i da, kada nam prijave korupciju, odustaju kada saznaju da moramo da im damo obeležene novčanice i na taj način uhvatimo lekara na delu ili kada im ponudimo da ih ozvičimo na razgovoru. Nažalost, bez toga, korupciju ne možemo dokazati – zaključili su u MUP-u.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, u Agenciji za borbu protiv korupcije saopštili su da je sektor za predstavke od 1. januara 2014. godine do danas, primio 999 predstavki u vezi sa korupcijom, od čega je 61 prijava iz oblasti zdravstva.
Kako kažu, gradovi i opštine u kojima se najviše prijavljuje korupcija u predstavkama u oblasti zdravstva su: Beograd, Novi Sad, Niš, Majdanpek, Vlasotince, Kragujevac, Smederevo, Subotica, Bor, Vrnjačka Banja, zatim Šid, Leskovac, Kikinda, Blace, Sremska Kamenica, Vrbas, Kovin, Batočina, Požega i Valjevo.
Ovo su rezultati ankete na koju su odgovarale čitateljke portala Bebac
Komentari (0)