Od 18. do 24. novembra obeležava se Svetska nedelja svesti o antimikrobima, u okviru koje se i obeležava i Evropski dan racionalne upotrebe antibiotika 18. novembar.
Cilj je da se ukaže na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije (otpornosti) bakterija na antimikrobne lekove u koje se ubrajaju i antibiotici, a sa druge strane da se istakne pravilna upotreba antibiotika kako bi se bakterijske infekcije izlečile.
Prema proceni medicinskih stručnjaka, do 2050. može se očekivati i do 10 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih rezistencijom.
Tema ovogodišnje kampanje je „Širite svest, zaustavite otpor“, a obeležava se pod sloganom „Antimikrobna sredstva: rukujte pažljivo“, kojom se naglašava da su antimikrobni lekovi dragocen resurs i da ih treba oprezno koristiti.
Antimikrobna rezistencija je, kako ističe Svetska zdravstvena organizacija (SZO), jedna od 10 pretnji po javno zdravlje sa kojima se čovečanstvo suočava, te je neophodno da se poveća svest o racionalnoj primeni antibiotika. Antimikrobna rezistencija produžava hospitalizacije i povećava medicinske troškove i smrtnost. Jedan od 10 pacijenata dobije infekciju dok dobija medicinsku pomoć, navodi SZO.
Prema njihovim procenama, pristup bezbednoj vodi za piće, sanitarnim i higijenskim uslovima u domovima i zdravsrvenim ustanovama može smanjiti upotrebu antibiotika za lečenje infekcija za 60 odsto.
„Kada su antibiotici počeli da se koriste to je probudilo nadu da će mnoge bolesti koje izazivaju bakterije biti iskorenjene, ali to se nije desilo zbog pojave otpornosti bakterija na antibiotike. Bakterije su sposobne da svojim mehanizmima odbrane stvore tu otpornost. Samo nekoliko godina od početka primene penicilina javili su se prvi penicilin rezistentni sojevi stafilokoka. Danas je situacija takva da ne postoji antibiotik koji se koristi u terapiji, a na koji nije zabeležena otpornost. Bakterije koje su otporne na antibiotike izazivaju oboljenja na koje antibiotici ne mogu da deluju. Pojava takvih infekcija posebno je opasna u bolničkoj sredini, gde borave imunološki oslabljeni pacijenti“, ističe Dr Suzana Živadinović-Tasić na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.
Pored ljudi i životinje mogu biti nosioci rezistentnih bakterija koje se putem hrane mogu uneti u organizam čoveka.
„Racionalna upotreba antibiotika može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija i da pomogne da antibiotici sačuvaju svoju efikasnost i za buduće generacije, jer otkriće novih antibiotika ide sporo i ne obećava mnogo, što daje zabrinjavajuću sliku lečenja infekcija u budućnosti. Bakterije rezistentne na antimikrobne lekove postaju svakodnevna pojava u bolnicama širom Evrope, a infekcije izazvane njima povećavaju oboljevanje, dužinu lečenja i boravka u bolnici, često vodeći lošijem ili čak smrtnom ishodu”, navodi Svetska zdravstvena organizacija.
Najmanje 28 odsto antibiotika koji se prepisuju u zdravstvenim ambulantama u SAD su nepotrebni, ocenjuju iz američkog Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Kako navode na svom sajtu, pet od šest Amerikanaca godišnje u ambulantama dobije recept za antibiotike.
Prema navodima ovog centra, više od 2,8 miliona infekcija otpornih na antibiotike javlja u SAD svake godine, a od toga umre više od 35.000 ljudi. Mnogo više umire od komplikacija izazvanih infekcijama otpornim na antibiotike. Pored toga, 223.900 slučajeva klostridije dogodilo se u 2017. godini i najmanje 12.800 ljudi je umrlo.
„Poboljšanje načina na koji zdravstveni radnici propisuju antibiotike i način na koji uzimamo antibiotike, pomaže nam da održimo zdravlje sada, pomaže u borbi protiv rezistencije na antibiotike i osigurava da će ovi lekovi koji spašavaju živote biti dostupni budućim generacijama”, ističu CDC.
Od 2015. godine Farmaceutska komora Srbije učestvuje u kampanji za racionalnu upotrebu antibiotika, koju sprovodio Ministarstvo zdravlja.
„Rezultati koji su postignuti kroz aktivnu medijsku i edukativnu kampanju dali su odlične rezultate, mogu slobodno reći i zahvaljujući aktivnom učešću farmaceuta. Potrošnja antibiotika smanjena je za 37.62 odsto, tako da se 2018. godine Srbija, posle dužeg vremena, našla u grupi evropskih zemalja sa umerenom potrošnjom antibiotika“, kaže za Danas.rs direktorka Farmaceutske komore Srbije Tatjana Šipetić.
Uticaj pandemije Covid 19 na upotrebu antibiotika
Pandemija COVID-19 značajno je promenila upotrebu antibiotika u mnogim zemljama Evropskog regiona SZO.
„Neke zemlje su primetile pad upotrebe antibiotika kao neželjeni efekat mera predostrožnosti kao što su zaključavanje, fizičko distanciranje i poboljšana higijena ruku. Nažalost, u drugim situacijama upotreba antibiotika je alarmantno porasla, jer ljudi pogrešno veruju da će antibiotici pomoći u lečenju ili zaštiti od COVID-19 i kupiti antibiotike bez odgovarajuće konsultacije ili recepta. Osim toga, zbog nedostatka dijagnostike mnogi lekari su prečesto prepisivali antibiotike, pacijentima sa virusnim respiratornim oboljenjima”, objašnjavaju iz SZO.
Da je pandemija korona virusa značajno uticala na upotrebu antibiotika slaže se i Tatjana Šipetić, navodeći da tu misli na povećanje kako bolničke, tako i vanbolničke upotrebe antibiotika.
„Na nedavno održanoj edukaciji vezano za promociju farmaceutske usluge prilikom izdavanja antibiotika, čuli smo podataka od prof. dr Milice Bajčetić da je potrošnja u prvoj Covid godini povećana za skoro 28 odsto. Zato je od velikog značaja da se fokusiramo na ovu temu“, ističe dr Šipetić.
Upoređujući situaciju u Srbiji sa drugim zemljama kaže da je veoma slična i na globalnom nivou, posebno među evropskim zemljama koje su značajno pogođene pandemijom Covid-19.
„Svetski stručnjaci govore o tzv. “tihoj panedmiji” zbog rastuće antibiotske rezistencije, koja po svojim posledicama, ako se ne reaguje na vreme, može imati razornije i teže posledice od trenutno aktuelne”, kaže direktorka Farmaceutske komore Srbije. Ona navodi da su u saradnji sa Ministarstvom zdravlja pokrenuli standardizaciju farmaceutske usluge prilikom izdavanja antibiotika.
„Time želimo da postignemo povećanje stepena adherence (pravilno i redovno uzimanje antibiotika) i smanjimo rizik od neželjenih reakcija i interakcija. Pilot projekat je u toku i nadamo se da će od naredne godine ova usluga biti implementirana u svim apotekama, na teritoriji cele Srbije”, dodaje naša sagovornica.
Antibiotike ne uzimati saominicijativno
Neracionalna upotreba antibiotika, ističe Šipetić, bilo da se radi o uzimanja antibiotika na svoju ruku, neadekvatnoj ili prekomernoj upotrebi, pomaže bakterijama da razviju različite mehanizme odbrane i postanu otporne na dejstvo antibiotika. U tom slučaju lekovi gube sposobnost da ubiju mikroorganizme ili spreče njihov rast i razmnožavanje.
„Upravo zbog toga dolazimo u situaciju da je izbor odgovarajućeg antibiotika sužen a situacija se pogoršava sa pojavom novih sojeva bakterija, koje su istovremeno rezistentne na tri ili više grupa antibiotika. Neophodno je da situaciju shvatimo krajnje ozibljno i da svako preduzme i sprovodi odgovarajuće korake. Lekari da se prilikom propisivanja antibiotika pridržavaju aktuelnih vodiča i smernica, naši sugrađani da ni u jednoj situaciji ne uzimaju antibiotik samoinicijativno, a farmaceuti da osiguraju pravilnu upotrebu savetovanjem pacijenata prilikom izdavanja antibiotika, isključivo uz lekarski recept“, zaključuje Tatjana Šipetić.
Trećina Evropljana pogrešno veruje da se antibioticima borimo protiv virusa
Prema istraživanju farmaceutske kompanije Štada objavljenom 2020. godine trećina Evropljana (32 odsto) misli da antibiotici pomažu protiv virusa, petina (21 odsto) veruje da se bore protiv gljivičnih infekcija, a četiri odsto bi čak uključilo antibiotike u lečenje tumora.
Problem antimikrobne rezistencije u smislu otpornosti na antibiotike koji se koriste u lečenju isključivo bakterijskih infekcija, zabrinjava čak 66 odsto Evropljana. Od tog broja, 23 odsto Evropljana se plaši da se trenutno ne investira dovoljno sredstava u istraživanje, dok 43 odsto veruje da se antibiotici propisuju brzopleto i prečesto.
Samo 43 odsto Evropljana zna da se samo bakterijske infekcije mogu lečiti antibioticima; s toga, više od polovine ispitanika nema jasnu predstavu o smislu pravilnog korišćenja antibiotika u lečenju bolesti. U odnosu na evropski prosek, Srbi (54 odsto) i Austrijanci (53) imaju natprosečno znanje o adekvatnoj upotrebi antibiotika. Istraživanje je obuhvatilo 12 zemalja (među kojima je i Srbija) i više od 24.000 ispitanika.
Kako sprečiti razvoj otpornosti bakterija na antibiotike?
Razvoj otpornosti na antibiotik ne možemo potpuno sprečiti, ali je možemo usporiti pravilnom upotrebom antibiotika: samo na preporuku i po uputi lekara. (Izvor: Institut za javno zdravlje Kragujevac)
- Antibiotici nisu lekovi za lečenje gripa i prehlade
- Antibiotik nije lek za svaku grlobolju
- Antibiotikom se leče bakterijske infekcije, ali ne i virusne
- Antibiotik nije lek za snižavanje telesne temperature
- Neracionalna upotreba antibiotika smanjuje njihovu delotvornost
- Antibiotik treba uzimati samo po preporuci lekaraNepravilnim uzimanjem antibiotika stvaramo otporne bakterije
- Uzimanjem antibiotika nećete izlečiti grip ni prehladu
- Antibiotik treba uzimati samo po preporuci lekara, u jednakim vremenskim razmacima i dozu treba popiti celu
- Antibiotici se najčešće pogrešno koriste za lečenje prehlade, gripa i kašlja
- Ne delite propisani antibiotik sa drugima, to je lek samo za vas
- Popijte celu dozu antibiotika
Izvor: Danas
Komentari (0)