Prava dijagnoza do koje se dolazi raznim postupcima, te nakon razgovora s pacijentom najvažnija je kako bi se ustanovilo o kojoj se alergiji radi, te da bi se odredio najbolji način lečenja. Kod nekih su alergija simptomi koji se javljaju samo u sezoni cvetanja, kao što su šmrcanje, kijanje, suzne oči, kašalj, pokazatelj da se radi o polenskoj alergiji. Kada su zahvaćeni gornji disajni putevi reč je o alergijskom rinitisu, a ako s dolaskom proleća na polen reaguju i oči, peckanjem i suzenjem, tada se radi o alergijskom konjuktivitisu. Osim na hranu ili na lekove, sve je češća i alergija na prašinu i grinje. Poslednjih godina alarmantno raste broj ljudi kod kojih je utvrđena neka vrsta alergije, što se može povezati i s načinom života (pušenje), zagađenošću vazduha i okoline, a važnu ulogu kod pojave alergijskih bolesti ima i nasledni faktor. Uz vrstu i intenzitet simptoma važno je znati i vreme nastanka simptoma i njihov uobičajeni tok, što može takođe ukazivati na koje alergene organizam najburnije reaguje.
Otkrijte na šta ste alergični
Izvor: Bebac.com
Kožni test
Kako bi se otkrilo na šta je osoba alergična, te pravovremeno krenulo s lečenjem, primenjuju se razni dijagnostički postupci. Jedan od najčešćih je kožni alergološki test. To je najlakši i najbrži način testiranja, bezbolan i jednostavan. Kožnim testovima određuje se ima li pacijent u koži antitela IgE (imunoglobulin E) koja reaguju na određeni alergen. Kod te se metode kapljice određenih alergena, obično njih desetak, nanose na podlakticu i laganim ubodom iglice unose pod kožu. Na tim iglicama su uzorci sumnjivih alergena, kao što su trava, polen, a koji se malim ubodom ili hirurškim nožem postave pod kožu i pravilno označe tintom ili bojom. Po reakcijama na koži se već nakon 15-ak minuta vrlo pouzdano određuje tip i intezitet alergije. Kod malo do umereno osetljivih pacijenata na neku materiju, pojaviće se samo malo crvenilo ili najviše češanje, dok se kod visoko osetljivih pacijenata javlja urtikarija. S obzirom na jednostavnu primenu i brze rezultate, kožni se testovi vrlo često rade u dijagnostici alergijskih bolesti. Savremene dijagnostičke smernice tačno određuju odabir pribora, način testiranja i očitavanja testa. Kožno testiranje može se izvesti na različite načine: test ubodom lancetom (prick), test unošenjem alergena u kožu (intradermalni test), test grebanjem (scratch) te test kontaktnim načinom. Uobičajeno mesto primene kožnih testova je unutrašnja strana podlaktice, uz izuzetak kontaktnih testova koji se izvode na koži leđa. Radi veće sigurnosti, niže cene i manje lažno pozitivnih nalaza prednost treba dati ubodnom prick testu. Test grebanjem primenjuje se kod testiranja preosetljivosti na lekove. Test kontaktnim načinom služi za dijagnostikovanje preosetljivosti na različite kontaktne alergene, najčešće metale, formalin, epoksi smole i različite profesionalne alergene.
Utvrditi alergijsku bolest
Postoje i drugi testovi za otkrivanje alergija. To su provokacijski testovi, kod kojih može doći do neželjenih posledica pa se izvode u specijalizovanim ustanovama, te razni krvni testovi. Za konačnu dijagnozu alergije na neku materiju često je nužno određivanje antitela E (IgE). Rezultat kožnog alergološkog testiranja upotpunjuje se nalazom specifičnih IgE antitela na određeni alergen.
Zbog svoje praktičnosti, tačnosti, pouzdanosti i osetljivosti ti su testovi postali rutinski u dijagnostici alergija. No, određivanje IgE nije neophodno ako su anamnestički podaci, klinička slika i rezultat kožnog testa skladni, a odgovor na terapiju primeren.
Postanite član Bebac porodice! Registrujte se
Da li ste trudni ili imate bebu?
Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.
Komentari (0)