Naučnici Univerziteta Lunda u švedskoj tvrde da je borovnica mnogo korisnija nego što se to do sada smatralo, jer te plave bobice sadrže ne samo vitamine i antioksidanse, veh i vlakna koja sprečavaju mnoge upale, uključujući i nespecifični kolit.
švedski istraživači su testirali više tipova dijeta koje preporučuju upotrebu ljuske borovnice, ražanih i ovsenih pahuljica sa probioticima ili bez njih.
Ovim eksperimentima je dokazano da se zaštitno dejstvo borovnice povećava ukoliko se koristi sa probioticima koji štite jetru.
Borovnica je bogata polifenolima, biljnim hemiklijama koji šire krvne sudove, povećavajući koncentraciju oksida azota u krvi.
U kombinaciji sa probioticima polifenoli smanjuju broj bakterija izazivača upala.
Uključivanjem borovnica u ishranu smanjuje se rizik od kardivaskularnih obolenja i dijabetesa, jer ovo bobičasto voće sprečava taloženje masnoća u predelu stomaka, smanjuje nivo holesterina i šećera u krvi.
Ovakve osobine, kako je predočeno, borovnicama daju fitohemikati, prirodni antioksidanti antociani, koji voću daju crvenu, purpurnu i tamno plavu boju.
Sem toga, nedavno je otkriveno da dnevna upotreba pola litre soka borovnice može da spreči slabljenje pamćenja.
Naučnici, naime, smatraju da taj sok pomaže da se povrate sećanja, čak i kada je memorija počela da slabi.
Komentari (0)