Nakon višegodišnjih borbi i brojnih peticija udruženja za zaštitu žena, osvetnička pornografija naći će se u Krivičnom zakoniku.
To je najavio ministar pravde Nenad Vujić, što znači da će neovlašćeno objavljivanje ili pretnje objavljivanjem privatnih fotografija i eksplicitnih video snimaka, od jeseni, izmenom člana 145a, biti prepoznate kao posebno krivično delo. Počiniocu će, u skladu s tim, biti izrečena i kazna.
Međutim, iako su naši sagovornici daglasni da je ovo promena koju je bilo neophodno doneti, skeptični su povodom pitanja da li će ona žrtvama nasilja garantovati zaštitu u praksi, ili samo „na papiru“. Drugim rečima, na koji tačno način će biti definisana i da li će je institucije jednako primenjivati za sve građane.
Advokat Vladimir Terzić mišljenja je da najavljene izmene zakona više služe da odvuku pažnju javnosti sa događaja koji su trenutno u žiži javnosti, nego da se problem u srži reši.
„Tvrdim da tužilaštva i sada imaju mehanizme da stanu na put osvetničkoj pornografiji. Svakako je dobro definisati je kao krivično delo, ali čini se da je, na osnovu tajminga, cilj odvraćanje pažnje od trenutno aktuelnijih stvari. Podržavam svaku izmenu Krivičnog zakonika u pravom smeru – da se suzbija kriminalitet i da tužilaštva dobiju jasne instrukcije. Ipak, tužilaštva se sada bave isključivo onim što je upereno protiv vlasti. Kada bi se nešto objavilo za Anu Brnabić, na primer, institucije bi odmah tražile počinioca i taj neko bi urgentno bio u zatvoru. To ne važi za obične građane“, pojašnjava Terzić.
Stoga, dodaje on, postoji bojazan da osvetnička pornografija kao krivično delo ne bude tako i posmatrana samo ako je žrtva nasilja neko blizak vlasti.
Osim toga, ističe da, s obzirom na najavu brojnih izmena zakona, neće biti dovoljno vremena i prostora da se izmene transparentno razmatraju, a zatim usvoje.
„To se vidi i po tome što se pažljivo biraju učesnici radnih grupa iz redova advokata. Zaobilazi se Advokatska komora Srbije, pa se biraju advokati bliski vlasti. Očigledno je da nešto spremaju što nije u opštem interesu društva, već uskom interesu predstavnika režima. Čini se kao da imaju ideju da štite sami sebe“, kaže ovaj advokat.
Naposletku, Terzić pojašnjava da izmene neće doprineti lakšem dokazivanju identiteta nasilnika, jer VTK (Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal) već ima kapacitete da to utvrdi, te da je problem jer ne žele te kapacitete da koriste za „obične građane“.
„Tako će biti i kod tog krivičnog dela, kao i kod svih ostalih. Zato ova izmena zakona za obične građane znači još jedno mrtvo slovo na papiru, a za pripadnike režima još jedan vid zaštite“, zaključuje Terzić.
Sa druge strane, politikološkinja i članica Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović, kaže da je ova izmena jako važna, i da za njom postoji velika potreba. Ali, slično kao Terzić, nepoverljiva je po pitanju njenog definisanja.
„Prošle godine je AŽC pokrenuo peticiju koju je potpisalo 22.000 ljudi. Mnoge žene nam se javljaju s tim problemom. Pozdravljamo ovu inicijativu, ali nas brine kako će to biti definisano zakonom – koliko široko i detaljno. Posmatramo je uz malu rezervu, dok ne vidimo predlog zakona“, kaže ona.
Kako pojašnjava, do sada je bilo teško naći počinioca ako se ne zna ko je u pitanju. Drugim rečima, kada neko neovlašćeno objavljuje snimke ili fotografije intimnog sadržaja, a ne znamo ko stoji iza naloga, često je bilo nemoguće dokazati identitet.
Na žrtvi i njenom advokatu bilo je da pronađu ko čini ovaj prekršaj, a takvi predmeti gonili su se po privatnoj tužbi žrtve. Žrtva je bila ta koja treba da podnese privatnu tužbu protiv počinioca, te, ukoliko nema dokaze o tome ko bi mogao biti nasilnik, upušta se u proces bez epiloga.
„Nadamo se da će ovo krivično delo biti tako definisano da tužilaštvo ima mogućnost da pokreće određene radnje i da ima inicijativu da dođe do skrivenog identiteta. Kada to pređe u ruke tužilaštva biće važno da imaju proaktivnu ulogu, da se zna da je to krivično delo po kome oni moraju da postupaju i koriste svoje kapacitete“, izričita je Pavlović.
Naša sagovonica napominje i da je, osim izmena zakona, važna i izmena stava nadležnih, odnosno zaposlenih u institucijama.
„Važno je da institucije imaju stav da žrtva nije kriva za to što joj se dogodilo. Često smo imali situacije da žene naiđu na neku vrstu podsmeha, procenjivanja, i to bude dodatna retraumatizacija. Potrebno je to smatrati vidom nasilja, a ne nečega što će doprineti da se žrtvama ne veruje, da se ismevaju i slično“, poručuje Pavlović.
Na kraju, napominje da udruženja brine najava velikog broja zakona koji će svi na jesen biti doneti.
„Brine nas koliko će dugo trajati javne rasprave, da li će biti mogućnosti da se građanke i građani uključe u njih kako bi rešenja bila kvalitetna. Da ne bude izmena radi izmene, već proces koji ostavlja dovoljno vremena svim stručnim licima da se u njihovo donošenje uključe. Ako je veliki set zakona odjednom na redu, ostaje nam sumnja da li će to biti kvalitetna rasprava“, zaključuje naša sagovornica.
Osim sumnjičavosti u praktičnu primenu ovih izmena koju su iskazali naši sagovornici, otvoreno je i pitanje adekvatnosti termina „osvetnička pornografija“.
Kako je za RTS istakao direkor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić, ne postoji osvetnička ili dečja pornografija, jer se pornografija smatra dobrovoljnim činom, a ovde je reč o zloupotrebi dece ili privatnosti partnera u pornografske svrhe.
Prema njegovim rečima, u pitanju je, najblaže rečeno, nezakonito deljenje intimnog sadržaja.
Na sličan problem je i za N1 ukazala poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
„Iako je to delo poznatije u javnosti kao osvetnička pornografija, taj naziv nije adekvatan jer sužava domet dela i implicira nužno da je žrtva snimala pornografski materijal i da se u svakom slučaju radi o partnerskim odnosima, a to nije uvek tačno“, kazala je Janković.
Izvor: Danas.rs
Komentari (0)