Oštroumniji računaju na prste

Oštroumniji šestogodišnjaci, koji imaju veći kapacitet radne memorije, koriste strategiju računanja na prste kod dodavanja brojeva. Justine Dupont-Boime sa Univerziteta u Ženevi i Catherine Thevenot sa Univerziteta u Lozani, autori ovog istraživanja, kažu da rezultati mogu da pomognu deci u ranom uzrastu da lakše prevaziđu poteškoće prilikom usvajanja osnovnih aritmetičkih operacija.

U istraživanju je učestvovalo 84 deteta iz šest švajcarskih škola koje nemaju izrazitu praksu niti nametanja niti zabrane računanja na prste i deca su snimana dok rešavaju aritmetičke zadatke prilagođene uzrastu. Neka deca su imala testiranje memorije pre rešavanja aritmetičkih zadataka, a neka posle, i testiranje memorije se sastojalo u slušanju brojeva koje treba da ponove u obrnutom redosledu. Deca koja imaju veći kapacitet radne memorije mogu tačno da ponove duži lanac brojeva.

Na prste je računalo pedeset i dvoje šestogodišnjaka i postojala je značajna korelacija između navike brojanja na prste i veličine radne memorije, ali isto tako su bili uspešniji u aritmetičkim zadacima. Deca koja imaju veću radnu memoriju imala su i efikasniju strategiju sabiranja brojeva. Na primer ako su imali zadatak 8+3, uspešniji u rešavanju su koristili dodavanje tri prsta kako bi se dobila konačna suma. Potvrđena su neka ranija istraživanja koja su pratila uspešnost petogodišnjaka u dodavanju brojeva i to tokom tri godine. Deca su bila uspešnija u sabiranju ukoliko bi koristili brojanje na prste, ali samo do osme godine. Nakon osme godine nije poželjno koristiti računanje na prste i autori kažu da u početku učenike treba ohrabrivati da koriste prste tokom sabiranja ili dodavanja brojeva, a kasnije da polako napuštaju ovu strategiju.

Izvor: Citymagazine.rs