Kod njih su nađene čitave arhive fotografija i video-snimaka nastalih iskorišćavanjem dece, ali i poruke seksualne sadržine kojima su osumnjičeni polno uzmeniravali decu i maloletnike. Ovom policijskom akcijom još jednom je pokrenuto pitanje na koji način roditelji mogu uticati na to da fotografije njihove dece ne završe u rukama predatora.
Foto: Freepik
Ova šestorka se tereti da je putem društvenih mreža sa svojih naloga stupala u kontakt sa maloletnicima, da su im slali fotografije i video-zapise pornografske sadržine, kao i da su pribavljaju sadržaje nastale eksploatacijom dece i maloletnika uzrasta od sedam do 14 godina. Fotografije i video-snimci nađeni su u njihovim računarima i hard diskovima.
Detalji ove akcije, poput činjenice da su osumnjičeni pedofili materijal pažljivo skladištili u svojim arhivama, sami po sebi otvaraju pitanje kako fotografije naših najmlađih uopšte stižu u posed predatora?
Kada je 2019. godine na svojim društvenim mrežama Igor Jurić objavio frapantne podatke da je veliki broj fotografija mališana iz Srbija završilo na pedofilskom sajtu, ta informacija je bila alarm za celo društvo. Ipak, posebna lampica trebalo bi da se upali kod roditelja, jer su upravo oni i naši bliski srodnici, odnosno osobe bliske detetu, ti koji fotografije najmlađih dele sa drugima putem interneta.
Foto: Freepik
„Ukoliko posetite neki od mnogobrojnih pedofilskih sajtova, videćete bezbroj fotografija dece iz Srbije. Često sa imenom, prezimenom i mestom boravka (podatke ostavili roditelji na mrežama). ”Kačeći” slike nage dece na društvene mreže , osim što ih dovodite u direktnu opasnost, znajte, neko trguje fotografijama i samozadovoljava se ispred njih”, napisao je Jurić.
Zaštite decu u digitalnom svetu
Stučnjaci koji se bave zloupotrebom na internetu i zaštitom dece u digitalnom svetu objasnili su da nisu samo fotografije na kojima su najmlađi nagi, interesantne ovakvim grupacijama. Nekada to mogu biti slike potpuno izvučene iz konteksta, ali neretko i fotografije dece u raznim kostimima nastale mahom na manifestacijama poput maskenbala.
Dodatno je poražavajuć podatak i da se uspomene koje su roditelji želeli da podele sa svojim prijateljima u virtuelnom svetu, ne razmišljajući da bi ih neko mogao zloupotrebiti na najgori način, prodaju za manje od 100 dinara, ali i da u takvim grupama postoje osobe koje se bave isključivo pretragom i „češljanjem” Fejsbuk profila u potrazi za sadržajima na kojima su deca.
Svojevremeno je zamenik načelnika Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije Dragan Jovanović objasnio u razgovoru za Blic da je internet prostor sličan trgovima, te da ono što ne biste radili na javnom mestu, ne činite ni na internetu.
„Sve ono što je inače nezamislivo, mi radimo na internetu. Je li zamislivo da skinete vlastito dete golo na sred Trga republike i da ga šetate? A kada to uradite na plaži i okačite na Fejsbuk, mislite to je u redu. Milioni ljudi mogu da preuzmu tu sliku, ako vam je profil otvoren, a ljudi često ne znaju da zaštite svoje profile”, objašnjava Jovanović.
Zbog toga nije zgoreg podsetiti šta je ono što nikako ne smemo da objavljujemo na internetu, kako svoju porodicu i sebe ne bismo doveli u opasnost – pored fotografija svoje dece, nikada nemojte objavljivati fotografije vaših ličnih dokumenata, pa čak ni kada ih fotografišete tako da prekrijete podatke kao što su broj lične karte ili pasoša.
S tim u vezi važno je znati da je opasno objavljivati slike svojih avionskih karti, ali ni tačno kako i kada planirate da otputujete. Nikada nemojte „kačiti” slike svog prebivališta, adrese, niti bilo kog drugog ličnog podatka, ali ni fotografije na kojima se vide detalji poput onoga u koji vrtić ide vaše dete.
Komentari (0)