Oprez sa obrocima na moru

Osim uživanja na moru i suncu, sezona letnjih odmora donosi nam i povećani rizik od trovanja hranom, a razlog tome najčešće je to što u tih nekoliko dana opuštanja ne želimo da se opterećujemo zdravom ishranom.

Poznato je da je mnogim ljudima potrebno nekoliko dana da se aklimatizuju, jer sam boravak u „morskoj zoni“ i promena klime dovode do promena u organizmu, pa ukoliko ga još dodatno „šokirate“ neispravnim namirnicama i gaziranim pićima stvarate odličan teren za stanje trovanja.

Napadi trovanja su uglavnom vrlo karakteristični, jer su najčešći simptomi mučnina praćena jakim bolom u stomaku, povraćanje, proliv, dehidracija, a ponekad čak i povišena temperatura. Budući da se po njima lako može znati da ste se otrovali hranom, lekari savetuju da ne paničite već preduzmete nekoliko koraka „kućne terapije“, koja će pomoći da se što pre povratite.

– Prvo što bi trebalo da uradite jeste da sprovedete čajnu dijetu, a to podrazumeva da isključite mlečne proizvode i slatkiše, da jedete dvopek, supe iz kesice i bareno povrće, od koga su najblagotvorniji krompir i šargarepa. Potrebna je rehidracija, što znači da unosite dovoljno tečnosti u vidu nezaslađenih čajeva i napitaka. U apoteci možete kupiti takozvani medicinski ugalj (tablete karbo-medicinalis) i, uz pomenutu dijetu, uzeti jednu tabletu na dan koja će sakupiti toksine iz creva, pomoći njihovo izbacivanje iz organizma i sprečiti eventualnu dalju infekciju.

Ukoliko ima indikacija da je neko iz vašeg okruženja s kim ste došli na letovanje takođe konzumirao istu hranu kao i vi, poželjno je da i taj neko uzme jednu tabletu medicinskog uglja kao preventivu. Hronični bolesnici bi u tim situacijama trebalo da se strogo pridržavaju svoje redovne terapije kako ne bi doveli do pogoršanja – objašnjava major dr Saša Perić, internista – gastroenterolog na beogradskoj Vojnomedicinskoj akademiji.

Hrana i voda koje ne odgovaraju osnovnim higijenskim zahtevima, lako postaju izvor zaraza, zbog čega neretko slušamo o tome da u određenom letovalištu dolazi i do pravih epidemija. Pojam trovanja hranom u širem smislu obuhvata sve one zdravstvene tegobe koje su izazvane nezdravom, pokvarenom ili otrovnom hranom. Uglavnom su nam poznata trovanja izazvana salmonelom ili stafilokokama, bakterijama koje su posebno rasprostranjene među životinjama čije meso konzumiramo.

Simptomi trovanja se javljaju od šest do 24 sata nakon uzimanja zaražene hrane, i tada je moguće da se osećate kao da vas trese groznica. Jedina opasnost kod trovanja jeste što organizam tada može dehidrirati, a u slučajevima kada ostane bez dovoljno tečnosti i elektrolita, moguće je da primanje infuzije bude neophodno.

– Trovanje hranom najčešće uzrokuje naša nesmotrenost, kada ne proveravamo ispravnost namirnica, konzumiramo brzu hranu sa uličnih kioska gde, usled vrućine, neki sastojci mogu da se pokvare, zatim nedovoljno termički obrađenu ili neopranu hranu. S obzirom na to da se dijetalnom ishranom za svega nekoliko dana uklanjaju tegobe, funkcije creva vraćaju u normalu i opšte stanje organizma postaje bolje, obično nema potrebe za bilo kakvim specijalnim laboratorijskim analizama. Jedino ukoliko se stanje ni posle dijete ne popravlja, treba se obratiti lekaru za pomoć – zaključuje dr Saša Perić.

šta treba da izbegavate?

– Na kioscima brze hrane ne uzimajte priloge u vidu majoneza, pavlake i drugih mlečnih proizvoda
– Ne kupujte mlečne sladolede na točenje i izbegavajte kremaste kolače iz staklenih vitrina u neurednim kafeterijama
– Ne pijte vodu sa česme
– Ne kupujte suhomesnate proizvode sa oštećenom ambalažom
– Proveravajte rok trajanja na pet ambalažama i konzervama
– Pre pripremanja hrane, dobro operite ruke vodom i tečnim sapunom, kao i pribor koji koristite u hotelskom ili apartmanskom smeštaju
– Čuvajte hranu isključivo u frižideru
– Vodite računa da meso koje spremate bude dovoljno termički obrađeno