S temom kako dete da naučite da bude oprezno sa strancima pre ili kasnije ćete se susresti, zato je najbolje dete upozoriti i naučiti bez metoda zastrašivanja koje mogu biti pogubne za njegovo samopouzdanje, ali i mogu bitno narušiti i odnose s bliskim osobama. Pozitivna stvar je što vašem zaigranom detetu ovaj razgovor neće biti ni približno neprijatan kao vama kada pomislite da bi se detetu nešto moglo dogoditi.
Deca otprilike tek oko četvrtog rođendana počinju shvatati koliko je svet veliko i složeno mesto. Za decu te starosti vrlo je težak zadatak shvatiti kako neko ko mu se smeši možda ima neke loše skrivene namere. Umesto da govorite o opasnostima koje se detetu mogu dogoditi s neznancima, mnogo bolji pristup u ovoj dobi je da govorite o sigurnosti s porodicom od koje ne bi trebalo da se udaljavaju.
Deci je dodatni problem što roditelji često šalju dvosmislene poruke. Savetuju detetu da ne razgovara sa strancima, a već u prvoj prodavnici traži od njega da se javi i odgovori na pitanja ljubaznoj kasirki. Bilo bi mnogo jednostavnije da postoji jedan savršen način da decu naučimo kako da se ponašaju kada su u pitanju nepoznati ljudi. Često je potrebno menjati metode kako dete raste i mnogo lakše shvata i neka komplikovanija rešenja.
U obzir je vrlo važno uzeti i detetovu ličnost. Kako reaguje kada je prestrašeno, hoće li vrištati, bežati ili sesti i plakati? Zavisno od njegovog karaktera potrebno je osmisliti jedinstven sigurnosni plan kojem bi trebalo da trebate da naučite dete. Ne učite ga da je svet zastrašujuće mesto gde opasnosti vrebaju iza svakog ugla, jer ćete ga tako samo podstaći da se povlači u sebe i izbegava realan svet.
Donosimo vam nekoliko saveta na koji način bi trebalo da pričate sa detetom o odnosu prema nepoznatim ljudima:
Objasnite detetu da mora da viče ako se oseća ugroženo 1. Učite dete da više i trči kada se oseća ugroženo
Nacionalno veće za prevenciju kriminaliteta u Americi smatra kako je upravo ovde najčešća greška, jer deca obično krenu da beže. Još važnije je da počnu da viču, jer tada odrasle osobe u blizini mogu priskočiti u pomoć. Pobrinite se da vaše dete zna da je sasvim u redu ovako reagovati ako se oseća ugroženo.
2. Obasnite detetu ko su stranci kojima treba verovati
Vatrogasci, policija, komšije koji su uvek spremni da priskoče u pomoć, porodica i porodični prijatelji. Isto tako, upoznajte dete sa sigurnim mestima. Ako se osećaju ugroženo, a daleko su od kuće, neka uđu u obližnju radnju, crkvu, školu ili lekarsku ordinaciju. Tamo se može osećati sigurno i zamoliti nekoga da nazove vas.
3. Osmislite svoje šifre
Ne možete pokupiti dete iz vrtića ili škole, a zaboravili ste da mu javite? U ovakvim situacijama trebali bi imati neku tajnu reč kao šifru. Samo osoba koja detetu kaže tu šifru sigurna je i može se opustiti i otići s njom. Osim toga, tajna reč biće vrlo zanimljiva detetu.
Sa edukacijompočnite na vreme4. Razlika u ponašanju kada je dete s roditeljima i kada je samo
Objasnite detetu da sme razgovarati sa svima kada je neko od roditelja uz njega, ali kada je samo potrebno je mnogo više opreza.
5. Učite ga da veruje svojim instinktima
Deca najčešće znaju kada nešto nije u redu, zato ih podstaknite da slušaju svoje instinkte i sklone se iz situacija u kojima se ne osećaju prijatno.
6. Uvek u grupama
Nikada nije dovoljno ponavljanja detetu da uvek treba biti u grupama. Povratak iz škole, igra u parku ili izlazak, dete bi uvek trebalo ostati u grupi i napuštati je tek kada je blizu svog doma.
Komentari (0)