Trećina krpelja sa zelenih površina u Srbiji može, u slučaju ujeda, da prenese lajmsku bolest, pokazalo je poslednje ispitivanje ovih parazita. U Institutu za epidemiologiju Vojnomedicinske akademije kažu da su krpelji ove godine brojni, da su se javili ranije i da će ih u prirodi biti od aprila do oktobra.
Krpelji žive u travi i krošnjama drveća, tako da u opasnost mogu da dođu svi građani, ali i kućni ljubimci koji borave u prirodi, gde ih ima od aprila do oktobra. Njihov ujed sam po sebi nije opasan ukoliko nisu zaraženi. Treba znati da samo zaraženi krpelji nakon ujeda mogu da izazovu lajmsku bolest kod čoveka.
Prema rečima doktora Radovana Čekanca iz Instituta za epidemiologiju VMA, najugroženiji delovi Beograda su Košutnjak, Ada Ciganlija, Topčider, Avala i park kod SC „Banjica”.
Neophodno je da se građani što pre nakon ujeda krpelja obrate lekaru da im životinju stručno odstrani. Jedino se na VMA može utvrditi da li je krpelj zaražen ili nije, odnosno da li je prenosilac bolesti. Zato se građanima savetuje da ga, gde god da im izvade krpelja, sačuvaju u vlažnoj gazi i odnesu na ispitivanje na VMA – kaže doktor Čekanac za „Blic”.
Pošto krpelj u trenutku uboda izlučuje neku vrstu anestetika, mi ga i ne osećamo. Višak krvi parazit ponovo ispušta na mesto uboda i preko nje nam prenosi bakterije i viruse koji se eventualno nalaze u njegovim crevima i pljuvačnim žlezdama.
Naš sagovornik ističe da ljudi često sami uklanjaju krpelje s kože, i to nestručno, tako da je i mnogo veća opasnost od zaraze. Krpelj se stručno odstranjuje mehanički pomoću pincete i igle, a doktor Čekanac savetuje građanima da se jave najbližoj zdravstvenoj ustanovi, ili da dođu na VMA svakog dana od 7.30 do 16.30 sati.
Oni koji se ipak odluče da se sa ovom napašću sami bore, treba da znaju da glavu krpelja čupaju pincetom, što bliže koži, a zatim se svakako treba obratiti lekaru – ističe dr Čekanac.
Nije svaki krpelj zaražen, što znači da neće svaki čovek koji je uboden oboleti od lajmske bolesti. Ovu bolest izazivaju bakterije koje nose krpelji, a da li će čovek oboleti zavisi od toga koliko je vremena krpelj proveo u koži, odnosno koliko je dugo sisao krv. Krpelj se hrani tri puta tokom života, koji traje godinu-dve.
Ukoliko se neko ipak zarazi lajmskom bolešću, treba znati da su prvi simptomi crvenilo na koži, koje se postepeno širi. Može se javiti i malaksalost, povišena temperatura i glavobolja.
To su sigurni znaci da se treba obratiti lekaru za pomoć i da je pacijent zaražen lajmskom bolešću. Tada je najvažnije započeti sa adekvatnom terapijom koju je neophodno dugo primenjivati. Ako se bolest ne zaustavi u početnoj fazi, može doći do ozbiljnih komplikacija kao što su zapaljenja moždanih opni, nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa.
Ova bolest se odvija u dve faze. Najraniji simptomi se javljaju od trećeg do tridesetog dana u vidu crvenila na koži, koje se s vremenom postepeno širi. Ovaj simptom je prisutan u 80 odsto sluačajeva. Može se javiti i glavobolja, povišena telesna temperatura, slabost i malaksalost.
Tada je najvažnije da se započne adekvatna terapija, koju je neophodno dugo primenjivati. To je prvi stadijum bolesti, dok u drugom dolazi do promena na zglobovima i nervnom sistemu – objasnio je dr Radovan Čekanac.
Komentari (0)