Foto:

Opasna hemija na srpskom tržištu!

Izvor: Bebac.com

Dezinfekciono sredstvo „bref tornado gel“ (tip/broj modela: EAN Code: 9000100541855 (citrus) i 9000100541558 (ocean)), poreklom iz Mađarske, zbog opasnosti od oštećenja vida i hemijskog rizika povučen je sa tržišta EU, upozorava sajt Asocijacije potrošača Srbije.

U asocijaciji objašnjavaju da je pomenuti proizvod povučen nakon aprilskog izveštaja „Rapeksa“, sistema Evropske unije preko koga se objavljuju proizvodi opasni po zdravlje, zbog lošeg kvaliteta ambalaže i zbog hemijskog rizika.

– Čep je iskakao zbog čega je tečnost lako mogla da prsne u oko. Mi smo ovu vest stavili kao upozorenje ovdašnjim potrošačima, nakon čega su nam predstavnici „Henkela“ poslali saopštenje da su u maju iz predostrožnosti zamenjena sva neispravna pakovanja „bref tornada“ na tržištu, te da su sada svi njihovi proizvodi bezbedni za korišćenje – kažu u APOS-u.

Koliko su, međutim, proizvodi iz asortimana kućne hemije koji se prodaju na ovdašnjem tržištu bezbedni po zdravlje potrošača u ovoj organizac iji, nisu mogli da nam odgovore, jer kažu kod nas nisu rađena slična ispitivanja.

To potvrđuje i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji kaže da, iako bi to trebalo da rade, čak ni sami proizvođači često ne nude informacije potrošačima o toksičnosti proizvoda i pravilnom načinu njihove upotrebe.

– Srpski potrošači bombardovani su morem reklama raznih proizvođača, među kojima je mnogo prevaranata, jer u svoje proizvode ubacuju neke agresivne materije koje mogu da izazovu slepilo, trovanje, ekceme. Redovne kontrole i analize tih proizvoda kod nas ne postoje, jer laboratorija koja daje dozvolu za uvoz nikada naknadno neće reći da je ta ista roba nebezbedna. Tako sve ono što je zabranjeno u Evropi, kod nas stiže bez problema, što znači da smo i u slučaju kućne hemije postali evropska deponija – kaže Papović i dodaje da ovim pitanjem država mora ozbiljno da se pozabavi.

A da je zaista tako upozoravaju i lekari. Tako dr Branimir Nestorović, načelnik pulmološkog odeljenja u Dečjoj klinici u Tiršovoj, upozorava da se u deterdžente za veš dodaju slobodni radikali koji sa tkanina skidaju boju, ali i kožu ljudi. Takođe enzimi koji poboljšavaju pranje izazivaju ekceme, sredstva protiv komaraca izazivaju leukemiju, da šamponi protiv peruti često sadrže supstance koje izazivaju maligne bolesti. Eterična ulja iz mirisnih raspršivača ulaze u pluća što izaziva kašalj, a sumnja se i astmu.

– Praškovi za pranje veša i posle ispiranja zadržavaju se u mašini zbog čega bi svaka domaćica veš posle pranja trebala da ručno ispere veš i to dva puta u trajanju od po dvadeset minuta. Kako to oduzima mnogo vremena najbolje je birati manje poznate praškove za veš ili domaće šampone za kosu, kao što je na primer šampon od koprive jer se oni često prave po starim recepturama. Treba izbegavati i agresivna sredstva za čišćenje i koristiti ih isključivo u rukavicama i sa naočarima – objašnjava dr Nestorović.

Slaviša Petković, rukovodilac u odeljenju za tehnički nadzor u tržišnoj inspekciji, kaže da će se kontrola kućne hemije promeniti sa donošenjem podzakonskih akata na Zakon o hemikalijama koji je usvojen u maju ove godine.

– Tek je sa ovim zakonom hemija opšte namene izdvojena kao zasebna celina, međutim, šta će smeti da izađe na tržište, a šta ne, znaćemo po usvajanju podzakonskih akata, koji treba da se donesu do maja sledeće godine. Do tada ćemo kontrole morati da vršimo po starom, što znači da kontrolišemo način deklarisanja i tehnološke specifikacije, i da reagujemo u slučaju prijava potrošača, a sada i „Rapeksa“ – kaže Petković.

Valentina Rađenović, načelnica odeljenja za hemikalije pri Ministarstvu životne sredine, kaže da Odeljenja za hemikalije trenutno „mapira“ eventualno korišćenje supstanci u industriji, a koje su nedozvoljene u EU i ističe da je izrada pravilnika koji regulišu zabranu upotrebe određenih hemijskih supstanci i dozvoljene koncentracije supstanci u preparatima i drugim proizvodima završena.

– Liste zabranjenih hemikalija u potpunosti su preuzete iz propisa EU. Međutim, da bi ti pravilnici bili usvojeni potrebno je da profunkcioniše Agencija za hemikalije, što znači da će ovi pravilnici biti usvojeni u prvoj polovini ove godine – kaže Rađenovićeva.

Negativan uticaj

– ekcemi
– slepilo
– oštećenja kože
– oštećenja disajnih organa
– oboljenja jetre
– maligna oboljenja

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Dezinfekciono sredstvo „bref tornado gel“ (tip/broj modela: EAN Code: 9000100541855 (citrus) i 9000100541558 (ocean)), poreklom iz Mađarske, zbog opasnosti od oštećenja vida i hemijskog rizika povučen je sa tržišta EU, upozorava sajt Asocijacije potrošača Srbije.

U asocijaciji objašnjavaju da je pomenuti proizvod povučen nakon aprilskog izveštaja „Rapeksa“, sistema Evropske unije preko koga se objavljuju proizvodi opasni po zdravlje, zbog lošeg kvaliteta ambalaže i zbog hemijskog rizika.

– Čep je iskakao zbog čega je tečnost lako mogla da prsne u oko. Mi smo ovu vest stavili kao upozorenje ovdašnjim potrošačima, nakon čega su nam predstavnici „Henkela“ poslali saopštenje da su u maju iz predostrožnosti zamenjena sva neispravna pakovanja „bref tornada“ na tržištu, te da su sada svi njihovi proizvodi bezbedni za korišćenje – kažu u APOS-u.

Koliko su, međutim, proizvodi iz asortimana kućne hemije koji se prodaju na ovdašnjem tržištu bezbedni po zdravlje potrošača u ovoj organizac iji, nisu mogli da nam odgovore, jer kažu kod nas nisu rađena slična ispitivanja.

To potvrđuje i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji kaže da, iako bi to trebalo da rade, čak ni sami proizvođači često ne nude informacije potrošačima o toksičnosti proizvoda i pravilnom načinu njihove upotrebe.

– Srpski potrošači bombardovani su morem reklama raznih proizvođača, među kojima je mnogo prevaranata, jer u svoje proizvode ubacuju neke agresivne materije koje mogu da izazovu slepilo, trovanje, ekceme. Redovne kontrole i analize tih proizvoda kod nas ne postoje, jer laboratorija koja daje dozvolu za uvoz nikada naknadno neće reći da je ta ista roba nebezbedna. Tako sve ono što je zabranjeno u Evropi, kod nas stiže bez problema, što znači da smo i u slučaju kućne hemije postali evropska deponija – kaže Papović i dodaje da ovim pitanjem država mora ozbiljno da se pozabavi.

A da je zaista tako upozoravaju i lekari. Tako dr Branimir Nestorović, načelnik pulmološkog odeljenja u Dečjoj klinici u Tiršovoj, upozorava da se u deterdžente za veš dodaju slobodni radikali koji sa tkanina skidaju boju, ali i kožu ljudi. Takođe enzimi koji poboljšavaju pranje izazivaju ekceme, sredstva protiv komaraca izazivaju leukemiju, da šamponi protiv peruti često sadrže supstance koje izazivaju maligne bolesti. Eterična ulja iz mirisnih raspršivača ulaze u pluća što izaziva kašalj, a sumnja se i astmu.

– Praškovi za pranje veša i posle ispiranja zadržavaju se u mašini zbog čega bi svaka domaćica veš posle pranja trebala da ručno ispere veš i to dva puta u trajanju od po dvadeset minuta. Kako to oduzima mnogo vremena najbolje je birati manje poznate praškove za veš ili domaće šampone za kosu, kao što je na primer šampon od koprive jer se oni često prave po starim recepturama. Treba izbegavati i agresivna sredstva za čišćenje i koristiti ih isključivo u rukavicama i sa naočarima – objašnjava dr Nestorović.

Slaviša Petković, rukovodilac u odeljenju za tehnički nadzor u tržišnoj inspekciji, kaže da će se kontrola kućne hemije promeniti sa donošenjem podzakonskih akata na Zakon o hemikalijama koji je usvojen u maju ove godine.

– Tek je sa ovim zakonom hemija opšte namene izdvojena kao zasebna celina, međutim, šta će smeti da izađe na tržište, a šta ne, znaćemo po usvajanju podzakonskih akata, koji treba da se donesu do maja sledeće godine. Do tada ćemo kontrole morati da vršimo po starom, što znači da kontrolišemo način deklarisanja i tehnološke specifikacije, i da reagujemo u slučaju prijava potrošača, a sada i „Rapeksa“ – kaže Petković.

Valentina Rađenović, načelnica odeljenja za hemikalije pri Ministarstvu životne sredine, kaže da Odeljenja za hemikalije trenutno „mapira“ eventualno korišćenje supstanci u industriji, a koje su nedozvoljene u EU i ističe da je izrada pravilnika koji regulišu zabranu upotrebe određenih hemijskih supstanci i dozvoljene koncentracije supstanci u preparatima i drugim proizvodima završena.

– Liste zabranjenih hemikalija u potpunosti su preuzete iz propisa EU. Međutim, da bi ti pravilnici bili usvojeni potrebno je da profunkcioniše Agencija za hemikalije, što znači da će ovi pravilnici biti usvojeni u prvoj polovini ove godine – kaže Rađenovićeva.

Negativan uticaj

– ekcemi
– slepilo
– oštećenja kože
– oštećenja disajnih organa
– oboljenja jetre
– maligna oboljenja

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 16.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije