U situaciji kada ne dobiju ono što žele mala deca često izbacuju salve besa prema onome ko je za to kriv. “Mali tirani” iz razmažene generacije, kako ih zovu zapadni psiholozi, postaju izuzetno nasilni ne samo prema roditeljima, nego i prema vaspitačima u vrtiću ili učiteljima kada krenu u prvi razred.
Za ovu pojavu manjka poštovanja prema autoritetu krivi su roditelji, jer ne daju jasna pravila niti određuju granice dopuštenog ponašanja, tvrdi dr Arik Sigman iz britanskog Kraljevskog društva medicine.
Mala deca vešto znaju da izaberu žrtvu koju će da maltretiraju. Najčešće je to majka koja zajedno sa ocem nije uspela blagovremeno da ga nauči strpljenju kada nešto želi da dobije.
Osim toga, dat je prevelik značaj pravima deteta, pa su roditelji često bespomoćni da primene bilo kakvu vaspitnu metodu. Isto se događa i u vrtićima.
Deca sa manjkom samokontrole sklona su da svoje vaspitače psuju ili ih gađaju stolicama.
Doktor Sigman naglašava da govori o sve mlađoj generaciji, u kojoj devojčice gotovo ne zaostaju za dečacima prilikom nasrtanja na majku. “Majke se stide da zatraže pomoć zbog desetogodišnjaka koji joj svaki čas udari šamar. Ovo je prilično mračna tema o kojoj se ne govori dovoljno”, kaže ovaj stručnjak.
Da bi roditelji vratili autoritet, a deca se naučila određenom ponašanju, neophodno je uvođenje discipline, slažu se brojni stručnjaci. Disciplina ne podrazumeva kaznu nego navođenje deteta da prihvati realnost kakva jeste i da ne očekuje u svakom trenutku ispunjenje svojih želja.
Različiti uzrasti izražavaju različite potrebe. Tako, na primer, jednogodišnjaci počinju da uče da ne mogu uvek da se ponašaju onako kako bi hteli, ali im još nisu jasna pravila koja treba da slede. Sa dve godine deca počinju da slede jednostavna pravila, dok sa tri godine mogu da reše i malo komplikovanije zahteve, kao što je stajanje u redu, poslušnost u odnosu na odrasle, izbegavanje opasnosti…
Veliki broj disciplinskih aktivnosti odnosi se na rutinska ponašanja koja najmlađima stvaraju osećaj sigurnosti kod kuće. Ta rutina odnosi se na vreme za obroke, spavanje, odmaranje, kućne obaveze i igru. Rutina deci obezbeđuje prijatnost u kojoj znaju šta i kada mogu da očekuju.
Fizička kazna, na primer udaranje deteta po guzi, može da ima veoma neprijatne posledice. Istraživanja su pokazala da udaranje po guzi povećava agresivnost deteta, a deca koja dobijaju takve udarce uče od malih nogu da je udaranje prihvatljiv način rešavanja konflikata. Da bi disciplina u potpunosti uspela, a kazna izostala, prema detetu se treba ponašati sa poštovanjem i krajnjim uvažavanjem. Samo u takvim okolnostima normalno je očekivati da se i dete tako ponaša. Dečju neiscrpnu energiju treba usmeriti u pozitivnom smeru – omogućiti mu da trči, skače, peva, pleše…
Komentari (0)