Jedan od najvažnijih zaključaka jeste da su čak i najgenijalnoj deci, sa najvišim koeficijentom intelifencije, potrebni učitelji i nastavnici (i roditelji) koji će im pomoći da dostignu svoj potencijal.
Evo nekih od najvažnijih rezultata studije:
Nije iznenađujuće: 1, 0.1 i 0.01 odsto dece živi izuzetne živote
Šta to znači? Kako kaže studija, visokointeligentna deca završvaju fakultete i doktorate, a većina njih spada u onih 5 odsto koji primaju enormne plate. „Bilo da nam se to sviđa ili ne, ovi ljudi zaista kontrolišu naše društvo,” rekao je Džonatan Vaj, psiholog u „Programu otkrivanja talenata”, na Univerzitetu Djuk.
Genijalna deca ne dobijaju dovoljno pažnje
Problem je što genijalna deca često dobijaju premalo pažnje od svojih učitelja, koji često otpisuju bistre učenike, za koje misle da su već dostigli svoj potencijal. Kako je studija pokazala, na časovima se uglavnom pomaže slabijim učenicima da napreduju. Zato je potreban individualan program koji bi odgovarao svakom učeniku – predlaže studija.
„Preskakanje” razreda može da bude od pomoći
Da bi pomogli deci da dostignu svoj puni potencijal, učitelji i roditelji trebalo bi da razmotre da nadarenu decu upisuju u više razrede, a to predlaže studija SMPY. Sigurno ste čuli da je neko dva razreda završio za jednu godinu, ili dve godine fakulteta očistio za manje vremena nego što je predviđeno.
Pomenuto istraživanje pokazalo je da su ona deca koja su preskakala razrede (završavala dva za jednu godinu), kasnije imala više šanse da dobiju doktorat ili druge diplome, i dvaput više šanse da dobiju doktorat iz oblasti povezanih sa naukom, tehnologijom, inženjeringom ili matematikom.
.jpg)
Inteligencija je vrlo raznolika
Biti pametan ne znači samo imati sposobnost dobrog pamćenja ili računanja. Tokom više analiza uočeno je da neka od najpametnije dece imaju veliki kapacitet za snalaženje u prostoru. Ova deca imaju talenat za vizuelizaciju, na primer ljudskog krvotoka ili „anatomije” jednog automobila. Upravo ovakva vrsta inteligencije dovodi do kasnijih sjajnih rezultata u poslu.
Negovanje sposobnosti
Psiholog Kerol Dvek došao je do zaključka da uspešni ljudi neguju mentalni sklop koji teži ka napredovanju za razliku od „fiksiranog načina razmišljanja”. Oni sebe vide kao fluidne, odnosno bića koja se menjaju i prilagođavaju, ukratko – nisu statična.
Studija SMPY kaže da najraniji znaci kognitivne sposobnosti mogu da predvide kako će kasnije živeti, ignorišući sve između ta dva doba.
Sa tim na umu, na roditeljima je kao i na učiteljima i nastavnicima, da rano prepoznaju te sposobnosti i neguju ih koliko je god to moguće.
Izvor: www.bizlife.rs
Komentari (0)