Loše navike kao što su sisanje prsta, škripanja zubima, stavljanje kose u usta ili klimanje glavom najčešće detetu služe da bi se umirilo ili utešilo, a prvi korak u razumevanju neželjenog ponašanja jeste otkrivanje pravog razloga zašto to radi.
Umor, dosada, stres, tuga, frustracija, nesigurnost ili pospanost najčešći su okidači za ponavljanje loših navika. Većina ih je sastavni deo odrastanja, prolazna faza, a ne medicinski problem. Ipak, ne smeju da se ignorišu – suočavanje s njima može da bude mukotrpno i potrebno je mnogo strpljenja da bi se prebrodile.
Zaboravite na vikanje
Vikanje i prisila ne pomažu, a mogu čak i da pogoršaju stanje. Ono što može da pomogne jeste strpljenje i nagrađivanje deteta zbog napredovanja.
Sisanje prsta
Sisanje prsta je uobičajena faza u razvoju deteta i tu naviku zadrži 18 odsto dece do šeste godine, pokazuje američko istraživanje. Kod dece koja ne prestaju da sisaju prst, ćebence ili cuclu gornji prednji zubi mogu da izrastu nepravilno: da se izvrnu prema napred ili da ne izađu punom dužinom, pa izgledaju kraći.
Osim problema sa zubima, mogu da se jave i problemi u nepravilnom razvoju vilice i izgovoru glasova zbog čega ih kasnije valja upisati na govorne vežbe. Ako dete ne prestane da sisa do vrtića, posavetujte se sa psihologom, a zubar će preporučiti protezu kojom će se ispraviti zubi.
Ovde može da pomogne i kalendar okačen na vidljivom mestu u kući. Za svaki dan nesisanja prsta označite smeška, a na kraju nedelje ili meseca nagradite dete. Istu igru možete da primenite i na ostale nesvesne navike koje pokušavate da iskorenite u detetovom ponašanju.
Grickanje noktiju
Grickanje noktiju može da bude izvor zaraza jer bakterije lako dolaze u usta i putuju krvotokom iz raskrvarenih zanoktica. Čak 60 odsto dece grize nokte, češće dečaci, a neka to čine i na nogama. To je podsvesna radnja pa nemojte da udarate dete po prstima, već mu recite da ne želite da gledate kako to radi i udaljite se iz prostorije. Naredbe ne donose promene.
Komentari (0)