Foto:

Ode plata za paketić

Izvor: Bebac.com
Prodavnica igračaka u beogradskom tržnom centru, prostrana poput manjeg fudbalskog terena, pre dva dana – krcata. Tiskaju se deca, vrište, guraju se roditelji, bake i deke između rafova punih raznobojnih kutija, junaka, pevajućih, trepćućih… uglavnom preskupih… I inače je ovde gužva, ali bliži se Nova godina, pa su pokloni za mališane sada poput nasušne potrebe.
Scena ispred kase – s koje “napadaju” kesice superjunaka, princeza, gormita, “Diznijevih” čarolija i ostalih “samo za 499” “čarolija” – gotovo uobičajena. Beograđanka Sanja Ilić (32), sa sinovima petogodišnjim Lukom i sedmogodišnjim Andrejem, oblivena znojem, suočena je s računom. Na njemu piše 28.324 dinara. Ispred nje naslagane kutije – “plejmobil” zamak za princeze, lego avionska pista i pola malog grada od kockica… I još toga… Ali…
– Evo, u kešu 10.000, dva čeka od po 5.000 dinara, ali molim vas da ih ne puštate pre 10. januara, a ostalo skinite sa ove dve kartice – rasejano prebira žena po torbi, novčaniku, kao da je u transu. – Možemo da dodamo još poneku sitnicu, pa da zaokružim na 30.000… Možda da uzmem još nešto od slatkiša…
Dramatičniji momenat za Sanju Ilić nastupiće posle novogodišnjih praznika, kada, kao i svake godine, shvati da su kraj januara i nova plata daleko…
Igračke su, kažu sociolozi, danas postale svojevrstan fenomen – uprkos nemaštini, iako nepristojno skupe, gotovo su obaveza. Primamljive, do savršenstva dizajnirane, s mnogobrojnim dodacima, roditelje pred novogodišnje praznike pretvaraju u potrošačke žrtve koje po svaku cenu moraju mališanima da kupe baš te “savršene” igračke s TV reklama. Troše ogromne svote novca, iako bi njima mogli da pazare čak i novi frižider. Psiholozi, pak, smatraju da se deci time čini protivusluga – ubija im se maštovitost, oduzima osećaj za strpljenje, vrednovanje, a razvija površnost.
– Reč je o roditeljskoj potrebi da vide svoje dete srećno – kaže psiholog Milena Oparnica. – Ali u ovim situacijama, kao što su novogodišnji praznici, došlo se na neki način do fenomena stvaranja veštačkih potreba koje su posledica potrošačkog društva u kom odavno živimo. Mame i tate, čak i pre nego što dete kaže šta želi od Deda Mraza, unapred im kupuju najnovije i najskuplje igračke. Tako da deca dođu u fazu da ne moraju ništa više ni da požele a već to dobiju.
Zbog primamljivih igračaka, roditelji se pred novogodišnje praznike pretvaraju u potrošačke žrtve
Šoping ture
Novogodišnja šoping groznica, naročito zbog igračaka, uveliko je postala svojevrstan biznis. Prepoznale su je turističke agencije. Nekoliko nedelja pred doček organizuju ture, najčešće do poznatih šoping centara u Austriji, Italiji, Rumuniji i Mađarskoj. Roditeljima se često isplati da za putovanje izdvoje od 20 do 35 evra i da u tim molovima na sniženjima pazare “paketiće”.
Kako naša sagovornica kaže, kod dece se izgubila i draž neizvesnost i u dobijanju poklona, jer od želje do njenog ispunjenja gotovo da i ne prolazi ikakvo vreme.
– To izobilje igračaka mališanima sputava maštu – kaže Oparnica. – Snižava im koncentraciju, jer se dete ne zabavi i ne istraži do kraja svaku igračku već leti s jedne na drugu. To kod njih razvija površnost. Tako dolazi do apsurda da su deca kratkoročno srećna. U punoj su sobi igračaka, a ne znaju šta će sa sobom.
Milena S. (43), iz Rume, ima neredovna primanja, a ne može da obuzda potrebu da svojoj šestogodinjoj jedinici za Novu godinu pokloni “lalalupsi lutku s krevetom”, od oko 8.000 dinara.
– Baš nju je videla na reklami na dečjoj televiziji i neprekidno priča o njoj – kaže Milena. – Ne znam kako ću to da isfinansiram, ali grize me savest, jer njene dve drugarice već imaju te setove. Neprestano računam od koga ću da pozajmim novac i kako ću da ga vratim. Muž ne sme ni da zna koliko to košta.
Profesor Milana Ljubičić, sociolog i sistemski porodični terapeut, kaže da današnji roditelji čine sve kako bi se uklopili u opšteprihvaćenu sliku dobrog roditelja.
– Roditelj je pozvan da brine o svom detetu i njegova je dužnost da zadovolji sve detetove potrebe, a u našem kulturnom miljeu biti dobar roditelj podrazumeva da se dete zbrinjava u svakom smislu, a prvenstveno materijalnom – kaže Ljubičićeva. – S obzirom na to da živimo u potrošačkom društvu koje nas tera da kupujemo sve najnovije, roditelj koji ne može to da učini oseća se krivim. Ali to je nametnuta slika dobrog roditelja, a time deca ništa ne dobijaju, jer su im bliskost, toplina, razumevanje i roditeljska ljubav nezamenjivi.
Najskuplje igračke u regionu
Roditeljima u Srbiji kupovinu igračaka otežava i to što su dečje radosti kod nas skuplje nego u regionu i Evropi. Više im se isplati da poruče igračku na stranim sajtovima, da plate dostavu, čak i carinu, nego da ih kupe u našim radnjama. Kupci tvrde da su za to krivi trgovci i njihove previsoke marže, kao i država, koja to ne sprečava. Razlog takvog stanja su, kako kaže Petar Bogosavljvić, iz Pokreta potrošača Srbije, zatvorenost tržišta i mala ili skoro nikakva konkurencija, pa se zarada trgovaca kreće čak i do 100 odsto.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Prodavnica igračaka u beogradskom tržnom centru, prostrana poput manjeg fudbalskog terena, pre dva dana – krcata. Tiskaju se deca, vrište, guraju se roditelji, bake i deke između rafova punih raznobojnih kutija, junaka, pevajućih, trepćućih… uglavnom preskupih… I inače je ovde gužva, ali bliži se Nova godina, pa su pokloni za mališane sada poput nasušne potrebe.
Scena ispred kase – s koje “napadaju” kesice superjunaka, princeza, gormita, “Diznijevih” čarolija i ostalih “samo za 499” “čarolija” – gotovo uobičajena. Beograđanka Sanja Ilić (32), sa sinovima petogodišnjim Lukom i sedmogodišnjim Andrejem, oblivena znojem, suočena je s računom. Na njemu piše 28.324 dinara. Ispred nje naslagane kutije – “plejmobil” zamak za princeze, lego avionska pista i pola malog grada od kockica… I još toga… Ali…
– Evo, u kešu 10.000, dva čeka od po 5.000 dinara, ali molim vas da ih ne puštate pre 10. januara, a ostalo skinite sa ove dve kartice – rasejano prebira žena po torbi, novčaniku, kao da je u transu. – Možemo da dodamo još poneku sitnicu, pa da zaokružim na 30.000… Možda da uzmem još nešto od slatkiša…
Dramatičniji momenat za Sanju Ilić nastupiće posle novogodišnjih praznika, kada, kao i svake godine, shvati da su kraj januara i nova plata daleko…
Igračke su, kažu sociolozi, danas postale svojevrstan fenomen – uprkos nemaštini, iako nepristojno skupe, gotovo su obaveza. Primamljive, do savršenstva dizajnirane, s mnogobrojnim dodacima, roditelje pred novogodišnje praznike pretvaraju u potrošačke žrtve koje po svaku cenu moraju mališanima da kupe baš te “savršene” igračke s TV reklama. Troše ogromne svote novca, iako bi njima mogli da pazare čak i novi frižider. Psiholozi, pak, smatraju da se deci time čini protivusluga – ubija im se maštovitost, oduzima osećaj za strpljenje, vrednovanje, a razvija površnost.
– Reč je o roditeljskoj potrebi da vide svoje dete srećno – kaže psiholog Milena Oparnica. – Ali u ovim situacijama, kao što su novogodišnji praznici, došlo se na neki način do fenomena stvaranja veštačkih potreba koje su posledica potrošačkog društva u kom odavno živimo. Mame i tate, čak i pre nego što dete kaže šta želi od Deda Mraza, unapred im kupuju najnovije i najskuplje igračke. Tako da deca dođu u fazu da ne moraju ništa više ni da požele a već to dobiju.
Zbog primamljivih igračaka, roditelji se pred novogodišnje praznike pretvaraju u potrošačke žrtve
Šoping ture
Novogodišnja šoping groznica, naročito zbog igračaka, uveliko je postala svojevrstan biznis. Prepoznale su je turističke agencije. Nekoliko nedelja pred doček organizuju ture, najčešće do poznatih šoping centara u Austriji, Italiji, Rumuniji i Mađarskoj. Roditeljima se često isplati da za putovanje izdvoje od 20 do 35 evra i da u tim molovima na sniženjima pazare “paketiće”.
Kako naša sagovornica kaže, kod dece se izgubila i draž neizvesnost i u dobijanju poklona, jer od želje do njenog ispunjenja gotovo da i ne prolazi ikakvo vreme.
– To izobilje igračaka mališanima sputava maštu – kaže Oparnica. – Snižava im koncentraciju, jer se dete ne zabavi i ne istraži do kraja svaku igračku već leti s jedne na drugu. To kod njih razvija površnost. Tako dolazi do apsurda da su deca kratkoročno srećna. U punoj su sobi igračaka, a ne znaju šta će sa sobom.
Milena S. (43), iz Rume, ima neredovna primanja, a ne može da obuzda potrebu da svojoj šestogodinjoj jedinici za Novu godinu pokloni “lalalupsi lutku s krevetom”, od oko 8.000 dinara.
– Baš nju je videla na reklami na dečjoj televiziji i neprekidno priča o njoj – kaže Milena. – Ne znam kako ću to da isfinansiram, ali grize me savest, jer njene dve drugarice već imaju te setove. Neprestano računam od koga ću da pozajmim novac i kako ću da ga vratim. Muž ne sme ni da zna koliko to košta.
Profesor Milana Ljubičić, sociolog i sistemski porodični terapeut, kaže da današnji roditelji čine sve kako bi se uklopili u opšteprihvaćenu sliku dobrog roditelja.
– Roditelj je pozvan da brine o svom detetu i njegova je dužnost da zadovolji sve detetove potrebe, a u našem kulturnom miljeu biti dobar roditelj podrazumeva da se dete zbrinjava u svakom smislu, a prvenstveno materijalnom – kaže Ljubičićeva. – S obzirom na to da živimo u potrošačkom društvu koje nas tera da kupujemo sve najnovije, roditelj koji ne može to da učini oseća se krivim. Ali to je nametnuta slika dobrog roditelja, a time deca ništa ne dobijaju, jer su im bliskost, toplina, razumevanje i roditeljska ljubav nezamenjivi.
Najskuplje igračke u regionu
Roditeljima u Srbiji kupovinu igračaka otežava i to što su dečje radosti kod nas skuplje nego u regionu i Evropi. Više im se isplati da poruče igračku na stranim sajtovima, da plate dostavu, čak i carinu, nego da ih kupe u našim radnjama. Kupci tvrde da su za to krivi trgovci i njihove previsoke marže, kao i država, koja to ne sprečava. Razlog takvog stanja su, kako kaže Petar Bogosavljvić, iz Pokreta potrošača Srbije, zatvorenost tržišta i mala ili skoro nikakva konkurencija, pa se zarada trgovaca kreće čak i do 100 odsto.
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Sreda, 06.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije