S obzirom na to da je seksualnost i dalje tabu tema, nije čudno što roditelji crvene pred „nezgodnim” dečijim pitanjima. Razgovor s decom o intimnosti i seksualnosti važan je deo roditeljstva koji ne treba izbegavati
Otprilike u četvrtoj godini deca uglavnom postaju prave male pametnice. Interesuju ih mnoge stvari i zapitkuju roditelje o svemu i svačemu. Jedno od najneugodnijih pitanja tiče se onoga kako su došla na svet.
šokirani roditelji, koji su svakako morali da znaju da će jednog dana i njihovo dete postaviti to pitanje, a opet zdušno priželjkivali da možda i neće, pribegavaju različitim objašnjenjima u kojima dominiraju rode, kupus, ali i druge biljke i životinje.
Ovakvi odgovori u početku će zadovoljiti znatiželju mališana, ali kada otkriju da su prevareni počeće da ispituju i sve ostalo što su im roditelji govorili a što stvara klicu nepoverenja.
Psiholozi savetuju da, u najranijem uzrastu kada dete počinje da uči maternji jezik, roditelji ne treba da imenuju samo nos, oči, usta, već i intimne delove tela.
Kasnije, kada dete savlada jezik i postane ljubopitljivo, treba biti otvoren za razgovor i odgovoriti na sva pitanja koje ono postavi. Pri tom ga ne treba „zagušiti” informacijama i odgovarati na nešto što nije pitalo. Rečnik treba prilagoditi uzrastu deteta, a informacije dozirati da se ne bi dogodilo da se dodatno „upetljate” i u ono što vas nije ni pitalo.
Neki roditelji paniče i kritikuju dete, što je potpuno neprikladan način „rešavanja” problema. Drugi, iz straha da takav razgovor ne podstakne decu na ranu seksualnu aktivnost, izbegavaju ili daju nepotpun, često i netačan odgovor, što je, takođe, na duge staze nefunkcionalno.
Dakle, ma koliko da im je neprijatno, roditelji bi trebalo da budu svesni da oni prvi daju informacije, prenose vrednosti i utiču na stavove o seksualnosti te da tu odgovornost ne prepuštaju televiziji ili ulici. Spremnost roditelja da saslušaju dete i odgovore na sva pitanja smanjuje rizik od nepoželjnog seksualnog ponašanja deteta.
Komentari (0)