Foto:

Počelo masovno testiranje na korona virus. Ko će se testirati i zašto nam je to važno?

Izvor: Bebac.com

Počinje opsežno istraživanje prokruženosti novog korona virusa među stanovnicima Srbije. Ova epidemiološka studija počela je u ponedeljak, u organizaciji Medicinskog fakulteta u Beogradu i analiziraće uzorke oko 17.000 stanovnika, odnosno oko 7.000 nasumično odabranih porodica uključujući i decu

 

 

Prošlo je skoro dva meseca od prvog registrovanog slučaja korona virusa u Srbiji.  Gledajući podatke s početka meseca maja u Srbiji je ukupno obolelo 9.464 osoba, dok je na svetskom nivou taj broj premašio 3,3 miliona zaraženih. Da bi se ublažila epidemiološka kriva vlade širom sveta odlučile su se za stroge mere prevencije. Zahvaljujući tome prirodan tok širenja virusa je usporen , a mnogi životi time su spašeni. U svetu se oporavilo više od milion ljudi, a smanjenjem broja obolelih mnoge zemlje počele su da ublažavaju restriktivne mere. Istraživanje prokruženosti virusa stanovništvom bitno je da bi znali sa kakvim zaštitnim potencijalnom dočekujemo jesen i eventualni drugi talas virusa.

 

Ispitivanje prokruženost virusa veoma bitno

 

U ispitivanju prokruženosti virusa učestvovaće 7000 porodica , tačnije 17000 osoba uključujući i decu. Ova studija bitna je iz nekoliko razloga, a najbitniji je saznavanje u kakvom je stanju kolektivni imunitet kada je Covid-19 u pitanju.

 

 

Na osnovu rezultata istraživanja dalje će moći da se planiraju buduće strategije u borbi protiv novog korona virusa. Podaci iz ovog istraživanja biće od velikog značaja epidemiolozima u Srbiji koji anticipiranju drugi talas virusa na jesen. Testirane porodice biće izvučene slučajnim uzorkom, a pre samog testiranja trebalo bi da daju saglasnost za učestvovanje u studiji.

 

Rezultati istraživanja očekuju se pre jeseni, a do tada o kolektivnom imunitetu stanovništva Srbije , kada je korona virus u pitanju, neće se znati mnogo. S druge strane Covid-19 je nov virus i nije poznato da li se inficirana osoba može opet zaraziti. Naime, u svetu postoje ljudi koji su se nakon preležanog virusa opet zarazili, ali nije najjasnije da li je u pitanju recidiv ili nedovoljno precizno testiranje.

 

Kako nastaje kolektivni imunitet?

 

Kolektivni imunitet, odnosno imunitet stada, podrazumeva da je veliki deo populacije u nekom regionu imun na specifičnu bolest.

 

 

Ako je dovoljno ljudi otporno na uzrok bolesti, poput virusa ili bakterija, ona nema gde da se širi. Postojanje kolektivnog imuniteta u nekoj zajednici ne znači da su svi imuni, to znači da grupa kao celina ima zaštitu od određenog virusa ili bakterije. Sticanje kolektivnog imuniteta bitno je za zajednicu, jer se na taj način štite rizične grupe. Što manje ljudi ima korona virus ili je otporno na njega, manje će od njega obolevati i rizične grupe. Otpornost organizma se može razviti prirodnim putem, kada je organizam bio izložen virusu,  ili vakcinacijom. U oba slučaja organizam proizvodi antitela koja organizam štite od naredne infekcije.

 

Kada zajednica stiče kolektivni imunitet?

 

Kolektivni imunitet stiče se prenosom virusa, širenjem virusa u zajednici. Da li je određeni region stekao imunitet stada zavisi od prokruženosti virusa tom zajednicom, a to se upravo meri istraživanjem koje se od ponedeljka sprovodi u Srbiji.

 

 

Prenosivost virusa meri se reprodukcijskim brojem – R0. To je podatak koji nam govori o prosečnom broju ljudi koje jedna zaražena osoba može zaraziti ostale.  Što je R0 veći i broj zaraženih osoba mora biti veći da bi kolektivni imunitet bio stvoren.  Prema dosadašnjim pretpostavkama naučnika i epidemiologa, na svetskom nivou,  R0 za COVID-19 je između 2 i 3. To znači da jedna osoba može zaraziti dve do tri druge osobe. Prema, dosadašnjim podacima naučnika sa ovim reprodukcijskim brojem za prirodno sticanje kolektivnog imuniteta bilo bi potrebno da se  50% do 67% populacije zarazi novim korona virusom. 

 

Dosadašnja saznanja nepotpuna

 

Izrada epidemiološke studije o stepenu stečenog kolektivnog imuniteta u populaciji na virus korona je bitna i neophodna za svaku državu. Ipak, s obzirom na to da je Covid19 nov virus nije poznato da li se nakon preležane infekcije osoba opet može zaraziti, niti da li su u eventualnom slučaju nove infekcije simptomi slabiji. Trenutno glavna prepreka za imunitet stada na COVID-19 je to što je virus nov, tačnije ne zna se da li virus može dva puta inficirati isti organizam. 

 

 

 

Epidemija korona virusa u Srbiji se smiruje, sve je manje žarišta i zaraženih širom Srbije. Život se polako vraća u normalu iako se većina građana navikla na socijalno distanciranje i boravak u kući. Frizerski saloni počeli su da rade, u pojedinim gradovima profunkcionisao je gradski prevoz, sa radom su počeli tržni centri i kafići.

 

Vrtići , uz posebne mere opreza, počinju sa radom naredne nedelje, a najavljeno je i ukidanje vanrednog stanja. Mnogi roditelji brinu o zdravlju svoje dece, ali i zdravlju celokupne porodice, te se pitaju da li je relaksacija mera preuranjena. Sledi nam sunčano proleće i povratak u normalan život, ipak budite na oprezu i koristite sve mere opreza (maska, rukavice i pojačana higijena) u svakodnevnim aktivnostima.

 

Foto: Freepik

 

 

 

 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Počinje opsežno istraživanje prokruženosti novog korona virusa među stanovnicima Srbije. Ova epidemiološka studija počela je u ponedeljak, u organizaciji Medicinskog fakulteta u Beogradu i analiziraće uzorke oko 17.000 stanovnika, odnosno oko 7.000 nasumično odabranih porodica uključujući i decu

 

 

Prošlo je skoro dva meseca od prvog registrovanog slučaja korona virusa u Srbiji.  Gledajući podatke s početka meseca maja u Srbiji je ukupno obolelo 9.464 osoba, dok je na svetskom nivou taj broj premašio 3,3 miliona zaraženih. Da bi se ublažila epidemiološka kriva vlade širom sveta odlučile su se za stroge mere prevencije. Zahvaljujući tome prirodan tok širenja virusa je usporen , a mnogi životi time su spašeni. U svetu se oporavilo više od milion ljudi, a smanjenjem broja obolelih mnoge zemlje počele su da ublažavaju restriktivne mere. Istraživanje prokruženosti virusa stanovništvom bitno je da bi znali sa kakvim zaštitnim potencijalnom dočekujemo jesen i eventualni drugi talas virusa.

 

Ispitivanje prokruženost virusa veoma bitno

 

U ispitivanju prokruženosti virusa učestvovaće 7000 porodica , tačnije 17000 osoba uključujući i decu. Ova studija bitna je iz nekoliko razloga, a najbitniji je saznavanje u kakvom je stanju kolektivni imunitet kada je Covid-19 u pitanju.

 

 

Na osnovu rezultata istraživanja dalje će moći da se planiraju buduće strategije u borbi protiv novog korona virusa. Podaci iz ovog istraživanja biće od velikog značaja epidemiolozima u Srbiji koji anticipiranju drugi talas virusa na jesen. Testirane porodice biće izvučene slučajnim uzorkom, a pre samog testiranja trebalo bi da daju saglasnost za učestvovanje u studiji.

 

Rezultati istraživanja očekuju se pre jeseni, a do tada o kolektivnom imunitetu stanovništva Srbije , kada je korona virus u pitanju, neće se znati mnogo. S druge strane Covid-19 je nov virus i nije poznato da li se inficirana osoba može opet zaraziti. Naime, u svetu postoje ljudi koji su se nakon preležanog virusa opet zarazili, ali nije najjasnije da li je u pitanju recidiv ili nedovoljno precizno testiranje.

 

Kako nastaje kolektivni imunitet?

 

Kolektivni imunitet, odnosno imunitet stada, podrazumeva da je veliki deo populacije u nekom regionu imun na specifičnu bolest.

 

 

Ako je dovoljno ljudi otporno na uzrok bolesti, poput virusa ili bakterija, ona nema gde da se širi. Postojanje kolektivnog imuniteta u nekoj zajednici ne znači da su svi imuni, to znači da grupa kao celina ima zaštitu od određenog virusa ili bakterije. Sticanje kolektivnog imuniteta bitno je za zajednicu, jer se na taj način štite rizične grupe. Što manje ljudi ima korona virus ili je otporno na njega, manje će od njega obolevati i rizične grupe. Otpornost organizma se može razviti prirodnim putem, kada je organizam bio izložen virusu,  ili vakcinacijom. U oba slučaja organizam proizvodi antitela koja organizam štite od naredne infekcije.

 

Kada zajednica stiče kolektivni imunitet?

 

Kolektivni imunitet stiče se prenosom virusa, širenjem virusa u zajednici. Da li je određeni region stekao imunitet stada zavisi od prokruženosti virusa tom zajednicom, a to se upravo meri istraživanjem koje se od ponedeljka sprovodi u Srbiji.

 

 

Prenosivost virusa meri se reprodukcijskim brojem – R0. To je podatak koji nam govori o prosečnom broju ljudi koje jedna zaražena osoba može zaraziti ostale.  Što je R0 veći i broj zaraženih osoba mora biti veći da bi kolektivni imunitet bio stvoren.  Prema dosadašnjim pretpostavkama naučnika i epidemiologa, na svetskom nivou,  R0 za COVID-19 je između 2 i 3. To znači da jedna osoba može zaraziti dve do tri druge osobe. Prema, dosadašnjim podacima naučnika sa ovim reprodukcijskim brojem za prirodno sticanje kolektivnog imuniteta bilo bi potrebno da se  50% do 67% populacije zarazi novim korona virusom. 

 

Dosadašnja saznanja nepotpuna

 

Izrada epidemiološke studije o stepenu stečenog kolektivnog imuniteta u populaciji na virus korona je bitna i neophodna za svaku državu. Ipak, s obzirom na to da je Covid19 nov virus nije poznato da li se nakon preležane infekcije osoba opet može zaraziti, niti da li su u eventualnom slučaju nove infekcije simptomi slabiji. Trenutno glavna prepreka za imunitet stada na COVID-19 je to što je virus nov, tačnije ne zna se da li virus može dva puta inficirati isti organizam. 

 

 

 

Epidemija korona virusa u Srbiji se smiruje, sve je manje žarišta i zaraženih širom Srbije. Život se polako vraća u normalu iako se većina građana navikla na socijalno distanciranje i boravak u kući. Frizerski saloni počeli su da rade, u pojedinim gradovima profunkcionisao je gradski prevoz, sa radom su počeli tržni centri i kafići.

 

Vrtići , uz posebne mere opreza, počinju sa radom naredne nedelje, a najavljeno je i ukidanje vanrednog stanja. Mnogi roditelji brinu o zdravlju svoje dece, ali i zdravlju celokupne porodice, te se pitaju da li je relaksacija mera preuranjena. Sledi nam sunčano proleće i povratak u normalan život, ipak budite na oprezu i koristite sve mere opreza (maska, rukavice i pojačana higijena) u svakodnevnim aktivnostima.

 

Foto: Freepik

 

 

 

 
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije