Od čukljeva stradaju leđa

Od posledica deformacije stopala pati više od 25 odsto populacije razvijenog sveta, a kod žena je bolest deset puta češća nego kod muškaraca. Deformacija stopala ima znatno naglašeniju estetsku dimenziju, a jedino uspešno lečenje je operativni zahvat. Učestalost pojave čukljeva povećava se savremenim načinom života: od nošenja tesne obuće do hodanja po ravnim i tvrdim podlogama.

Za nastanak deformiteta važan je i nasledni faktor, a najčešće je udružena sa spuštenim prednjim svodom stopala. Dr Milan Ivanović, ortoped u Kliničko-bolničkom centru “Zvezdara”, kaže da ljudi ne znaju da taj, na prvi pogled mali, deformitet na njihovim stopalima može narušiti zdravlje celog tela.

– To je deformitet koji se javlja na zglobu palca, na mestu prve donožne kosti sa samim palcem – priča ortoped. – Osnovni uzrok su ravna stopala. Ljudi postaju svesni da se nešto dešava tek kada vide da se koža menja i da se prsti ukrštaju. Mali broj ljudi dođe u ranoj fazi, kada pomisle da imaju predispozicije za ovaj deformitet.

Ova bolest ima svoj progresivni tok, prvo se pojavi izbočina – čukalj, a vremenom netretiranjem i “zapuštanjem” dolazi do pomeranja palca i gubi se prostor za prste i oni “kreću” jedni preko drugih.

– Tačke oslonca tela se menjaju kada se na stopalu pojavi čukalj – objašnjava dr Ivanović. – Tada se linija gravitacije pomera i umesto zgloba kolena, opterećenje prima hrskavičava površina, a i na kuku sila pritiska “pogrešno” mesto. Pošto te tačke nisu predodređene da prime težinu tela, opterećuje se četvrti kičmeni pršljen i zbog toga se javlja artroza. To je veoma često degenerativno oboljenje hrskavice, a stradaju kuk, koleno, skočni zglob i kičma.

Lečenje ovog deformiteta je različito u pojedinim fazama. Pravi čukljevi ne mogu da se saniraju pomagalima, ali tegobe mogu da se ublaže. Prvo se urade snimci i pacijentu se prepišu odgovarajući ulošci. Ortopedi ističu da je obavezno da se oni uzmu po gipsanom otisku.

– Ranije niste mogli da dobijete uložak bez toga, a danas ih ljudi neretko sami biraju i greše – smatra dr Ivanović. – Ulošci služe da podignu svod stopala. Neminovno sve vodi ka operaciji i treba je uraditi što ranije. Postoji veliki broj operacija, a nijedna ne daje baš potpuno željen rezultat. Neke zahtevaju dugotrajniji oporavak, a ne dovode do pojave recidiva.

I ortopedi i dermatolozi ističu koliko je važno nositi dobru i udobnu obuću. To, između ostalog, znači da treba izbegavati cipele koje podstiču znojenje, odnosno sprečavaju isparavanje vlage, kao i cipele koje deformišu i stopalo i ljudski hod. Ranije je postojalo mišljenje da je najbolja cipela za žene sa štiklom od tri do četiri santimetra, sa kožnim đonom i čvrstom petom. Danas u radnjama ima sve manje takve obuće, jer se najčešće nude cipele sa platformama, a potpetice su i više od 10 santimetara.

Ali, tu stručnjaci gotovo nemoćno dižu ruke. Ako je u modi tipična nezdrava obuća, kao što su plastične nanule, šimike i visoke potpetice – male su šanse da će njihova upozorenja neko čuti.

Na zapostavljena stopala svašta se “lepi”: bradavice za koje ljudi često misle da su žuljevi pa ih sami leče, gljivice, bakterije koje će naći utočište i pored dobrih higijenskih navika ako, na primer, nokti nisu isečeni kako treba. Mogući su, naravno, i razni drugi poremećaji, poput kontaktnog dermatitisa i psorijaze. U svakom slučaju, važno je da se ljudi ne leče sami, već da se obrate lekaru, koji će znati da li je nešto žulj ili bradavica, testovima odrediti da li je problem bakterijski, gljivični ili alergijski i dati ispravnu terapiju.

Da bi se izbegla pojava čukljeva, treba jačati muskulaturu stopala. Dizati se na prste, hodati na petama, prste raširiti i podići prema gore ili gurati prema dole, hodati na prstima, nabirati komad tkanine prstima nogu… Vežbe se mogu raditi i na plaži, a doktori predlažu osobama koje imaju ove tegobe da prstima nogu uhvate kamenčiće, papir ili krpu i da tako hodaju i da što više idu bosi po neravnom terenu ili pesku. Vežbe izvoditi najmanje 10-20 puta, dva-tri puta dnevno.