Svako dete je neumorno u svojim zahtevima da dobije ono što želi. Njegov cilj je da vas iscrpi i da na kraju popustite. Morate da mu stavite do znanja da je to pogrešna taktika. Kako se to radi, objašnjava psiholog Ana Bakus za francuski nedeljnik „Savremena žena", iz kog prenosimo sledeće savete.
Brzo okončajte raspravu
Već sa pet-šest godina neka deca osporavaju svaku odluku svojih roditelja. U stanju su da deset puta zaredom traže da im kupe čokoladu ili da im puste crtani film, iako im je rečeno da nije trenutak za to. Iz iskustva znaju da se upornost obično isplati i da roditelji loše prolaze u „ratu iscrpljivanja".
Da biste izbegli ovu vrstu problema, koji s godinama može čak da se pogorša, bolje je da mu odmah stavite do znanja da ta taktika ne prolazi. Osnovno pravilo: jasno i odlučno kažite šta je dozvoljeno a šta zabranjeno. Kad definišete pravila, nemojte više da obraćate pažnju na njegovo negodovanje. Govorite mirnim i ubedljivim glasom. Tako ćete izbeći nerviranje i zaoštravanje sukoba.
Ostanite pri svojim odlukama
Ako dete ne prihvata vaše „ne" kao odgovor, „ne" nije bilo dovoljno kategorično. Kako dete odrasta, rasprave postaju sve žučnije, a njegovi argumenti sve čvršći. Ako zna da će na kraju dobiti ono što želi, ono će početi da se poigrava čak i sa svojim glasom, koji će biti čas plačljiv, čas besan, čas umiljat… Trudiće se da pronađe ton koji će vas najlakše iznervirati ili dirnuti. Jedino rešenje: budite jasni. Na primer, na pitanje: „Da li mogu da dobijem sladoled?" odgovor treba da glasi: „Ne, zato što će kroz pola sata biti ručak", a ne: „Zar ne misliš da ćeš pokvariti apetit?"
Definišite zabrane
Najvažnije je da budete sigurni u sebe i svoje odluke. Zato zabrane podelite u tri grupe: one o kojima ne može da se pregovara, one o kojima može da se pregovara i one na kojima ne insistirate previše. Grupa o kojoj nema pregovora obuhvata zabrane koje se odnose na bezbednost (npr. igranje šibicama i sl.) i stvari do kojih vam je stalo, kao što je odlazak na spavanje u određeno vreme, završavanje svih školskih obaveza pre igre…
U drugom slučaju reč je o stvarima o kojima svako može da iznese svoje mišljenje i o kojima može da se postigne dogovor – „Možeš da se igraš ako prvo spremiš sobu". Međutim, pošto ne možete uvek da budete prisutni na svim frontovima, vrlo je važno da budete spremni da popustite u nekim domenima. Uostalom, podrazumeva se da dete ima pravo na određenu dozu autonomije. Dozvole i zabrane se, dakle, vremenom menjaju.
Prednost pregovaranja
Nije dobro ni da uvek kažete „ne". Vođenje diskusije, iznošenje argumenata, spremnost da se sasluša tuđe mišljenje… ta važna umeća su sastavni deo obrazovanja i vaspitanja. Dete koje svaku odluku svojih roditelja dovodi u pitanje svakako ugrožava njihov autoritet, ali morate da znate i to da je za razvoj deteta veoma važno da iskazuje svoje želje i mišljenje. Roditelj koji ume da sasluša šta dete kaže, a da mu pri tom ne pridikuje, i koji brani svoje stavove ne „pokopavajući" dete, stvara najbolje uslove za razvoj dobre komunikacije, koja će sigurno biti ugrožena kad počne pubertet.
Komentari (0)