Dragi moj ožiljku od carskog reza,
Foto: Printscreen/Instagram mother.ly
Nisam te želela. Nisam ni planirala da te imam. U stvari, radila sam sve što je bilo u mojoj moći da te izbegnem. Ali danas te dodirujem sa saosećajnošću. Osmehujem ti se. Šaljem ti ljubav, milost i nežnost.
Ti nisi moja nemoć. Nisi neuspeh. Nisi ni greška. Ti si deo mene.
Ti nisi ćorsokak mog porođajnog puta. Ti si prolaz koji još uvek otkrivam. Ti si vrata kroz koja je došla moja beba. Ti me pretvorio u majku i ženu kakva sam danas.
Vozimo se kolima i osećam svaku neravninu na putu. Smejem se i kašljem. Savijam se od bolova. Dan kada sam prestala da pijem lekove za ublažavanje bolova bio je prekretnica za mene. Dan kada sam uspela sama bez pomoći muža i bez nepodnošljivog bola da ustanem iz kreveta – bio je još jedna prekretnica za mene. Dan kada sam uspela da ustanem iz stolice na ljuljanje sa svojim detetom u rukama – bio je prekretnica za mene. Dan kada sam uspela sama da sednem na pod da se igram sa svojim sinom, a zatim i sama da ustanem ponovo – bio je prekretnica. Dan kada sam uspela sama da se savijem i obučem donji veš – bio je prekretnica za mene. Na sve te prekretnice nisam bila ponosna niti sam uopšte želela da ih doživim.
Nisam bila spremna za utrnuto telo. Nisam ništa osećala kad pipnem kožu stomaka ispod pupka. Imala sam osećaj kao da pipam tuđe telo; nikakve reakcije nije bilo zbog presečenih nerava. Imala sam osećaj kao da dodirujem nešto što više nije živo.
Doktor je prosekao šest slojeva mišića, tkiva i organ da bi došao do bebe. Razdvojio je moje trbušne mišiće i izvadio bebu. Zbog toga sam upoznala još najmanje sedam slojeva sebe.
Ovo nije moja cela priča o postajanju majkom. Ali ne mogu znati kakva bih majka postala da sam svoje dete rodila vaginalno.
Ožiljku od carskog reza, ti si tamno mesto iz koga je izašla svetlost. Nikad nećeš biti jednostavna priča, ali ćeš uvek biti moja.
Autor: Catherine Gray
Komentari (0)