Još dok iščekuju bebu roditelji se brinu šta će biti kada ona dođe na svet, da li će uspeti da budu dobri roditelji, da li će umeti da se brinu o njoj, da je neguju, hrane, paze… Sve ove brige samo se umnože kada se beba rodi.
Foto: Freepik
Da li je loše ili dobro biti previše brižan roditelj i da li postoji nešto što bi se moglo nazvati preteranom brigom? Možda i postoji – ali to ne znači da će roditelji uvek moći da se iskontrolišu. Ipak se ta briga za dete rađa iz najiskrenije ljubavi koja može postojati.
Pročitajte i: Šta sve zaboravljaju tate kad krenu po svoju bebu u porodilište
Pitali smo vas “Šta vas je najviše brinulo u prvoj godini roditeljstva?” – a u komentarima, među odgovorima našle su se mnoge roditeljske brige:
Da li je gladna?
Da li je pravilno hranim?
Da li napreduje dovoljno?
Zašto sad plače?
Jel diše?
Ovo su samo neke od najčešćih briga i najčešćih pitanja sa kojima se roditelji malih beba bore. Da vremenom postaje lakše, ali i da je mnogo lakše kada dođe drugo, treće i svako naredno dete – posvedočili su mnogi roditelji.
“Muž i ja se budimo noću da gledamo da li diše” – napisala je u komentaru mama Ana, nakon čega su usledili i drugi komentari istog sadržaja – “I ja to isto radim, mislila sam da sam luda!” – dodala je jedna mama.
Foto: Freepik
Međutim, osim ustajanja u sred noći da provere svoje bebe, mnogi roditelji dele i druge brige, posebno oni čije su bebe rođene pre termina, pa je njihova prva godina dodatno stresna.
Pročitajte i: U kom trenutku tate počnu istinski da doživljavaju očinstvo
“Nisam uživala u prvoj godini jer sam preterano brinula o ćerkici i zbog toga mi je jako žao – kada i koliko pije mleka, šta jede, da li je dovoljan unos vitamina i minerala, da li je suva… jedva vidljiva sitna bubuljica za mene je bila smak sveta, da li joj je toplo, hladno, zašto neće da puzi, kad će da prohoda, mora na svež vazduh svakodnevno, kupanje vake večeri, merenje temperature u sobi i vode za kupanje, peglanje veša svaki dan… ali ljubav jedne majke ne zna za ne mogu…” – napisala je mama Dijana.
Komentari (0)