Kod dece se vakcinacijom (aktivna imunizacija) postiže dobar imunitet protiv različitih infektivnih bolesti koje su nekada bile veoma teške i često se završavale smrtnim ishodom.
Takođe, vakcinisanjem različitim vakcinama dečji organizam stvara specifična antitela, koja ga štite od infekcija u najranijem uzrastu kada imunobiološka otpornost organizma još uvek nije dovoljno razvijena, te kada su izložena različitim mikroorganizmima.
Međutim, vakcinacije kod dece mogu biti povezane i s različitim nepoželjnim nuspojavama. Među najčešća pitanja roditelja upućena lekaru spadaju i ona koja se odnose na postupak vakcinisanja, moguće reakcije nakon dobijanja vakcine, kao i to da li dete sme primiti vakcinu.
Nažalost, ni među lekarima ne postoje sasvim usklađeni stavovi u vezi s tim, pa roditelji često dobijaju različite informacije. Jedan od bitnih uzroka ovakve zbunjujuće situacije jeste što se neki lekari relativno sporo privikavaju na inovacije, koje su se poslednjih desetak godina događale u proizvodnji vakcina.
Trenutno na tržištu postoje vakcine koje su mnogo kvalitetnije (pročišćenije, bezopasnije i pouzdanije) od onih koje su pre toga bile u upotrebi.
Ali zašto da se lažemo – vakcinisanje zaista u određenom procentu izaziva neželjene nuspojave.
Ipak, treba biti dosledno iskren pa naglasiti kako su one u velikoj većini slučajeva veoma blage: obično je reč samo o lokalnoj reakciji na mestu uboda iglom (crvenilo, otok, bol), što je sasvim bezazleno, ali za dete i roditelje ipak neprijatno iskustvo.
Takve lokalne reakcije viđaju se kod, otprilike, 70–80 procenata dece u toku prvih 24 sata nakon vakcinisanja. Manji procenat mališana, pri tom, dobija i kratkotrajnu povišenu temperaturu (pojedina deca i do 40 stepeni Celzijusovih).
Ovo je tipična reakcijaza skoro sve vrste vakcinacija koja se vrše ubadanjem igle u mišić, a posledica je hemijskog sastava vakcine i traumatizacije mišićnog tkiva prilikom uboda.
Postavlja se pitanje šta može učiniti brižni roditelj. Pre vakcinisanja poželjno je dati detetu nekoliko gutljaja voćnog soka ili zaslađenog čaja. Naime, jedno opsežno istraživaje uspelo je da dokaže kako taj jednostavan postupak bitno skraćuje plakanje (stres) deteta nakon što primi vakcinu.
Osim toga, pred polazak u ambulantu ili u čekaonici i neposredno pre vakcinisanja, preporučljivo je dati detetu lek paracetamol (čepić ili sirup, u odgovarajućoj dozi prema težini deteta). Zatim se ta doza može po potrebi (u slučaju bolnog plača ili povišene telesne temperature) ponavljati na četiri do šest sati, bez straha od predoziranja.
Postavlja se i pitanje kolika je doza. Najjednostavnije, pomnožite telesnu težinu deteta u kilogramima s deset miligrama i to je sve!
Dakle, ako je dete, na primer, teško deet kilograma, idealna doza paracetamola jeste 100 mg (jedan čepić ili plastična kašičica za sirup sadrže 120 ili 125 mg, što znači da su idealni za dete od 12 kilograma). Ako je dete manje (recimo, teško je pet-šest kilograma), treba mu dati pola čepića ili pola kašičice sirupa.
Stavljanje obloga na bolno mesto, uz davanje paracetamola i pojenje s dosta tečnosti, pomoći će detetu koje ima burnu reakciju na vakcinu.
Komentari (0)