Dojenje se poslednjih godina od strane svih nadležnih službi i organizacija, od lekara, preko nacionalnih udruženja do Svetske zdravstvene organizacije smatra najboljim načinom hranjenja deteta, a prednosti i povoljni uticaji na detetovo zdravlje ističu se na dnevnoj bazi. Međutim, naučnici su nedavnim istraživanjem došli do otkrića koje sugeriše da su uticaji dojenja na detetovo zdravlje precenjeni.
Istraživanje je urađeno na Uneverzitetu u Ohaju, a bazira se na tezi da su dugoročne posledice za zdravlje, kod braća i sestara od kojih su jedni hranjeni adaptiranim, a drugi majčinim mlekom, praktično jednake.
“Mislim da su mnogi učinci dojenja precenjeni”, objasnila je vodeća autorka Sintija Kolen, profesorica sociologije na Univerzitetu u Ohaju. Budući da je dokazano da postotak majki koje doje zavisi od brojnih demografskih pokazatelja (u SAD-u žene siromašnijih slojeva nebelih rasa najmanje doje), dr Kolen je htela da otkrije kako oni utiču na negativne zdravstvene posledice za koje se obično krivi hranjenje adaptiranim mlekom. “Afroamerikanke mnogo manje doje od belkinja, i pomislila sam da to mora imati neki uticaj, ali nisam mislila da će rezultati biti tako iznenađujući”, objasnila je.
.jpg)
Analizom podataka o 8237 dece rođene između 1986. i 2010. godine otkrila je 1773 parova braće i sestara koji su hranjeni na različite načine. U uzrastu od četiri do 14 godina među njima nije bilo nikakve razlike u zdravstvenim pokazateljima kao što su indeks telesne mase, gojaznost, hiperaktivnost, povezanost s roditeljima, testovi koji predviđaju akademski uspeh iz verbalnog izražavanja, čitanja, računanja i opšte inteligencije.
Jedina razlika pronađena je u slučaju astme, gde deca koja su bila dojena imaju veću šansu za razvijanje astme ako je imaju i roditelji. Ta veza je pronađena još ranije, a ovim istraživanjem je samo potvrđena.
Kako ističe autorka, socioekonomski status i brojni drugi faktori kao što su prehrambene navike kasnije u životu i nivo zagađenja u mestu stanovanja, obično nisu uzimani u obzir u istraživanjima o prednostima dojenja, a moguće je da značajno doprinose rezultatima. Kolen je to promenila posmatranjem parova braće i sestara koji su odrastali u istim uslovima. “Znamo da je, primera radi, kod dece iz siromašnijih porodica veća stopa gojaznosti jer se lošije hrane. Veća je verovatnost da jedu brzu hranu i slatkiše i da manje vjžbaju”, objasnila je.
Kolen ističe da je htela da skrene pažnju na očekivanja javnosti od žena. “Treba da razumemo da dojenje nekim ženama može biti vrlo teško, gotovo neizvodljivo. Umesto da im nabijamo krivicu, budimo realističniji o tome na šta dojenje utiče, a na šta ne”, zaključuje.
Komentari (0)