Da je bebeći plač najveća pretnja za red i mir Beograđana saznali smo prethodnih dana čitajući „između redova” brojnih medijskih napisa kojima je na sva zvona doneta „vest” da će se na meti nove gradske Odluke o kućnom redu naći i roditelji čija deca preglasno plaču. Od kažnjavanja mladih bračnih parova koji ne mogu u miru da se „dogovore” sa svojim novorođenčadima nema ništa, tvrde u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove. Ta situacija nije predviđena odlukom kao kršenje kućnog reda, dodaju, već je reč o „slobodnoj novinarskoj interpretaciji”.
Najveći novitet propisa koji bi trebalo da bude usvojen u avgustu jeste novo vreme odmora. Do sada su komšije bile dužne da susedima obezbede mir od 13 do 17 sati, a prema novoj odluci, tišina u zgradama vladaće radnim danima od 16 do 18 sati i od 22 do sedam časova, a vikendom od 14 do 18 časova i od 22 do osam.
– Vreme odmora prilagođeno je novim uslovima radnog dana jer zaposleni najčešće rade od osam ili devet časova do 16 ili 17 sati – kažu u sekretarijatu.
U propisanom periodu, stanari ne smeju vikati, trčati, skakati, igrati se loptom ili na bilo koji način praviti buku i narušavati mir drugih. Zabranjeno je i korišćenje aparata kao što su veš-mašine, usisivači, ventilacioni sistemi, muzički uređaji, televizori, mašine i aparati u zgradi… tako da njihov zvuk ometa susede. Vreme odmora mora se poštovati i kad je reč o korišćenju mašina za održavanje zelenih površina oko zgrade, na primer kosačica ili motornih testera.
– Buka u vreme odmora u prostorijama sa zatvorenim prozorima ne sme preći graničnu vrednost od 30 decibela, što je propisano republičkom uredbom. Akcenat je dakle na buci, a ne na upotrebi pojedinih kućnih aparata, mašina i uređaja. Stanari ne poštuju kućni red ukoliko u vreme odmora prave buku, koju proizvode te mašine i uređaji, i tada im nadležni inspektor odnosno komunalni policajac može izreći propisanu kaznu – kažu u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove.
Novi propisi, međutim, nisu otkrili toplu vodu, kaže Marko Arsenijević iz Inicijative za kvalitetno stanovanje. Sve je to, ističe, bilo i u prethodnim propisima o kućnom redu, ali su, po Zakonu o stanovanju, jedinice lokalne samouprave bile dužne da donesu nove propise.
Foto: Shutterstock
– Kućni red najviše veze ima sa moralom i dobrosusedskim odnosima. Jer to da ne treba ostavljati đubre u hodniku stvar je kućnog vaspitanja, isto kao što je zabrana pušenja u liftu, ali i tolerancija prema komšijama koje imaju bebu, jer bebu ne možete naterati da ne plače. To, inače, nikad nigde nije napisano niti znam slučaj da je neko komunalce pozvao zbog plača bebe. Nismo imali ni prijave zbog toga što neko uključuje veš-mašinu noću – objašnjava Arsenijević.
Zbog novorođenčadi nisu zvali, ali spisak razloga zbog kojih su Beograđani alarmirali komunalne policajce je podugačak.
– Najveći problem u Beogradu, kao i u Kragujevcu, Nišu ili Novom Sadu jeste to kad neko pravi žurku u jedan ili dva sata noću. Često se prijavljuju i popravke, burgijanja u stanu, glasan razgovor i glasno slušanje televizora, pa i lupanje klompama… – ilustruje Arsenijević, dodajući da je leti, kad su prozori otvoreni, pritužbi bilo i na „ljubavnu buku”, ali i na svađe u komšiluku.
Da li nova odluka daje veće mogućnosti zloupotrebe? Da li će komšije češće prijavljivati susede sa kojima i nisu baš u dobrim odnosima?
– Dok je ljudi, biće i zloupotreba, ali da bi neko bio kažnjen mora da bude uhvaćen na delu. Komunalna policija mora da zatekne baš taj momenat buke i nereda, a i kad dođu, oni će prvo porazgovarati, saslušati i upozoriti, neće odmah kažnjavati. Niko ne može da kažnjava samo na osnovu „rekla-kazala”, već su potrebne činjenice – pojašnjava Arsenijević.
Prema iskustvu upravnika zgrada, kaže, kućni red se poštuje u sredinama u kojima su brojniji stariji ljudi. Više prijava je u objektima gde žive studenti koji su, po običaju, skloni žurkama i bučnijem životu.
– Dosta je ljudi koji slave rođendane ili proslave diplomiranja jednom godišnje. Komšije su po pravilu tolerantnije kada se u holu postavi obaveštenje da neko pravi žurku i zamoli za strpljenje – objašnjava Arsenijević.
Komentari (0)