Muškarci danas imaju mnogo manji broj upotrebljivih spermatozoida nego pre dve ili tri decenije.
Umesto nekadašnjih 50 miliona spermatozoida po mililitru sperme, donja granica koja pokazuje normalne vrednosti spermograma, pre dve decenije spuštena je na 20 miliona.
Po poslednjoj klasifikaciji, koju je propisala Svetska zdravstvena organizacija od pre tri godine, da bi se muškarac smatrao sposobnim da ostvari potomstvo broj sprematozoida može da bude i 15 miliona.
Primarijus dr Nataša Lalić, iz Centra za medicinsku biohemiju i načelnica laboratorije na Urološkoj klinici u Beogradu, objašnjava da razlike u vrednostima neće napraviti značajne promene u proceni fertiliteta muškarca:
Promene su značajne samo kod muškaraca koji sa partnerkom do potomstva žele da dođu veštačkim oplođenjem. Praktično, nove, spuštene vrednosti broja spermatozoida omogućavaju partnerima da do potomstva dođu jednostavnijim metodama koje ne zahtevaju strože kriterijume po pitanju broja spermatozoida, njihove morfologije ili pokretljivosti.
.jpg)
Osim nove klasifikacije, narednih meseci bi trebalo da se uvede i nova standardizacija analiza spermograma u svim laboratorijama u Srbiji. To znači da se neće, kao do sada, rezultati spermograma drastično razlikovati od laboratorije do laboratorije.
Dosadašnja klasifikacija i metode kojima se utvrđivalo stanje spermograma često su davali različite rezultate, pre svega u broju ili pokretljivosti spermatozoida.
– Rezultati iz laboratorija dobijali su se samo pregledom uzorka pod mikroskopom, čime su se nalazi razlikovali i zbunjivali pacijente i lekare. Novom standardizacijom postupaka, ubuduće će svaki pacijent koji daje spermu na analizu moći da dobije iste podatke o stanju sperme – kaže dr Lalić.
Naša sagovornica, međutim, ukazuje na upozoravajuću činjenicu da su se do pre tri decenije analize sperme radile samo sporadično. Stil života, moderan i užurban tempo, kao i uticaji iz spoljne sredine doveli su do toga da današnji muškarac postane manje plodan. Zato i broj neplodnih brakova iz godine u godinu raste.
– Tome doprinosi i podatak da su bračni parovi sve stariji, a poznato je da se plodnost sa godinama smanjuje, objašnjava dr Lalić.
– Smatra se da je u 40 odsto slučajeva uzrok neplodnosti u muškarcu.
Samo u laboratoriji na Urološkoj klinici Kliničkog centra Srbije dnevno se uradi oko 10 analiza spermograma, ali se veći broj radi u privatnim laboratorijama.
– Od ukupnog broja analiza na našoj klinici 30 odsto nalaza bude uredno, ali treba da se uzme u obzir i to da kod nas dolaze uglavnom teži slučajevi – navodi dr Lalić.
Spermogram se radi u slučajevima kada do trudnoće ne dođe nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa. Zbog toga je bitno da se spermogram uradi pravilno, što će se postići novom standardizacijom.
POKRETLJIVOST
Primarijus Nataša Lalić navodi da uredan nalaz spremograma ili normozoospermija, podrazumeva dovoljan broj spermatozoida, dobru morfologiju i pokretljivost:
– Ako je pokretljivost spermatozoida smanjena, onda je to astenozoospermija, a ako postoje patološke promene u morfologiji, onda se radi o teratozoospermiji.
Komentari (0)