Nove tehnike pregleda grudi

Svetske zdravstvene organizacije svaka osma žena će se u toku života razboleti od raka dojke koji je istovremeno i glavni uzrok smrtnosti među ženama od 35 do 55 godina starosti. 

Stoga je pravovremeno, rano otkriće ove vrste kancera od izuzetnog značaja. Jer ako se na vreme otkrije tumor manji od jednog santimetra, šanse za izlečenje su čak 90 odsto. 

Otuda i važnost mamografije kojom se na vreme mogu otkriti lezije i time značajno smanjiti smrtnost obolelih žena. Nažalost, čak i kada se mamografski pregled obavi u idealnim okolnostima i sa najsavremenijim materijalom, 20 odsto vrsta sitnih tumora nije moguće otkriti na taj način.  Bilo zbog prevelike gustine mlečne žlezde koja od pogleda stručnjaka sakriva izrasline ili kalcifikate, bilo zato što pojedine vrste tumora nije moguće otkriti putem mamografskog pregleda. Otuda i potreba za novim tehnikama snimanja dojki radi pravovremenog otkrivanja ove opake bolesti. 

U svetu postoje novi načini pregleda, specifični, koji dozvoljavaju savršenije sagledavanje anomalija koje su eventualno primećene na mamografskom snimku. Samim tim, ove nove tehnike olakšavaju pravovremeno postavljanje dijagnoze, a dugoročno posmatrano dovode do smanjivanja broja odstranjivanja dojke hirurškim zahvatom, pribegavanju hemioterapiji i spasavanju većeg broja života.

O ovim novim tehnikama snimanja dojki govori francuski radiolog, dr Korin Balegije, iz Instituta Gustav-Rusi u Vilžuifu.

Dijagnostička metoda pregleda unutrašnjosti krvnih sudova, što znači da je angiomemografija usmerena samo na snimanje krvnih sudova dojki. Koristi se za snimanje krvnih sudova preko kojih se hrane kancerogene ćelije. To je vid radiološkog snimanja dojke, čiji je cilj da se intravenoznim ubrizgavanjem kontrasta joda u ruku, zatamne krvni sudovi dojke kako bi se lakše vizuelno izdvojili krvni sudovi tkiva i otkrila svaka promena ili neobičnost u njima. 

Grupisanje većeg broja krvnih sudova na jednom mestu ukazuje na prisustvo kancerogenih ćelija. Zato je angiomamografija veoma važna, jer ne samo da omogućava otkrivanje tumora već i dozvoljava lekaru da proceni stepen njegovog napretka, budući da ovi krvni sudovi hrane ćelije raka i preko njih one bujaju. Pregled traje oko deset minuta, a stepen radijacije je nešto veći od onog kojem je žena izložena na mamografskom pregledu. Angiomamografija se preporučuje svaki put kada posle mamografskog pregleda, pa i posle magnetne rezonance, nije moguće uspostaviti jasnu dijagnozu. Angiomamografija omogućava lekaru da precizno ustanovi da li neka sumnjiva tačka koja je otkrivena na mamografiji ili ekografiji, zaista predstavlja grupu krvnih sudova koji su povezani sa nekom sumnjivom lezijom ili izraslinom.

To je neinvazivna tehnika snimanja dojke kojom se meri elastičnost, odnosno otpor mekih tkiva putem obojene kartografije (sumnjive promene su prikazane različitim bojama), budući da je poznato da elastičnost lezije ukazuje na stepen njenog maligniteta: meka i pokretna izraslina ukazuje na postojanje benigne ciste, dok tvrda i fiksirana izraslina otvara sumnju na postojanje malignog tumora. Dojka se pritiska ultrazvučnom sondom više puta, u jednakim vremenskim intervalima i istom jačinom, kako bi se izmerio otpor tkiva. Na pritisak sondom boje zdravog tkiva menjaju se od crvene, preko žute, do zelena, dok u tkivima koja su izmenjena tumorom preovlađuju plave i tamne, sive i crne nijanse.Uz pomoć elastografije lakše je odrediti položaj čvorića na dojci koje eventualno treba dalje pratiti. Ona u stvari nadopunjuje prethodne snimke, naročito kod žena sa izrazito gustim tkivom dojki. Ta gustina može da prikrije postojanje sićušnih “grudvica”, koje su iste gustine kao i tkivo dojke koje ih okružuje. Ova vrsta pregleda je izrazito korisna ako postoji i najmanja sumnja, posle lekarskog pregleda ili radiološkog snimka, da se ona potvrdi ili odbaci. Korisna je i kod praćenja razvoja lezija ili bilo kakvih anomalija koje su benigne, ali koje treba na svakih pola godine proveravati.

Reč je o izuzetno preciznom, trodimenzionalnom mamografskom snimku dojke, koji olakšava pravovremenu i precizniju dijagnozu. Smanjuje se ukupno trajanje ispitivanja i doza zračenja kojoj je pacijent izložen. Već za 15-20 sekundi moguće je dobiti preciznu sliku. Aparat kojim se obavlja pregled pomera se milimetar po milimetar oko cele dojke i zahvaljujući ugrađenom numeričkom sistemu on gotovo u realnom vremenu emituje trodimenzionalnu sliku dojke, visoke rezolucije. Taj snimak je toliko jasan da lekar na njemu lako prepoznaje lezije, pod najrazličitijim uglovima, može da prepozna njihovu veličinu i oblik. Tomosintezom moguće je otkriti 20-30 odsto više slučajeva kancera nego posredstvom klasične mamografije. U Francuskoj, recimo, trenutno postoji samo 15 takvih aparata. Naročito se preporučuje pregled ženama mlađim od 50 godina i onima čije je tkivo dojke izrazito gusto pa samim tim teže za analizu. Trenutno se tomosinteza u svetu koristi isključivo kao dodatak klasičnoj mamografiji, pa je zbog toga izloženost zračenju veća. Ipak, manja je od preporučenih doza koje su predviđene evropskim normama.

Ovaj način omogućava preciznu dijagnostiku sumnjivih pojava koje su otkrivene tokom snimanja magnetnom rezonancom a nisu bile vidljive na mamografskom niti na ekografskom, odnosno ultrazvučnom snimku. Na taj način lekar lako može da prepozna da li je reč o benignom tumoru ili se radi o kanceru koji zahteva hitnu hiruršku intervenciju ili planiranje toka lečenja. Za sada je korišćenje ove tehnike ograničeno finansijskim uslovima, odnosno nedostatkom novca. Recimo, u zemljama kao što je Francuska postoje samo tri centra koja su u stanju da obave ovu vrstu pregleda. Ona se preporučuje u svim onim slučajevima kada snimak magnetnom rezonancom ukazuje na postojanje i najmanje anomalije ili sumnjive lezije, čak i kada se najverovatnije radi o benignim pojavama ali u porodici pacijenta postoji geneza malignog oboljenja. U poređenju sa hirurškom biopsijom, koja je i najčešći oblik histološke dijagnoze raka dojke, makrobiopsija na osnovu snimka magnetne rezonance je manje invazivna. Obavlja se pod lokalnom anestezijom i ne ostavlja ožiljak.

To je najnoviji oblik makrobiopsije. Za analizu se uzima uzorak tkiva i to od 10 do 30 puta veći nego klasičnom biopsijom. Na vrhu sonde za uzimanje tkiva nalazi se neka vrsta metalne korpice, koja se pomera oko lezije i zahvata je, uvlači u sebe, i odseca jedan njen deo uz pomoć električne niti. Ovakav način uzimanja uzorka tkiva olakšava postavljanje vrlo precizne dijagnoze, a u pojedinim slučajevima omogućava odsecanje cele lezije, zbog čega kasnije uopšte nije potrebna nikakva hirurška intervencija. Pregled se obavlja pod lokalnom anestezijom i ne ostavlja nikakav ožiljak, traje 20-ak minuta, nije bolan, žene ga lako podnose jer nema nikakvih većih komplikacija. Ovaj oblik makrobiopsije je najpouzdaniji i koristi se pre svega za analizu mikrokalcifikata sumnjive prirode, ili za uzimanje uzoraka kvržica koje su ranije uočene na ultrazvučnim snimcima.

Reč je o spoju mamografije i tomografije. Dozvoljava da se otkriju i najmanje lezije veličine dva milimetra, što je dva do tri puta manja veličina od one koja se otkriva putem pet-skenera. Princip je relativno jednostavan: budući da kancerogene ćelije konzumiraju više glikoze od zdravih ćelija, dovoljno je da se u deo koji se snima ubrizga mala količina radioaktivne glikoze, kako bi se na ekranu jasno prikazale zone u kojima postoji hiperaktivnost malignih ćelija. Kada se ti snimci uporede sa mamografskim, koji pružaju informaciju o anatomiji i morfologiji tumora, moguće je postaviti precizniju dijagnozu o kojoj vrsti kancera se radi, u kom je obliku i da li je metastazirao. To je toliko složen i napredan način snimanja dojke da se ne koristi za otkrivanje jednostavnijih tipova raka dojke. Stručnjaci ovu metodu preporučuju za procenu maligniteta lezija kod dojki sa gustim tkivom, ili kada postoji pojačan rizik od pojave multifokalnog kancera, kada se eventualno traga za recidivima. Nažalost, i u najnaprednijim državama sveta, čak i u SAD, ova tehnika je nova i stoga još nedovoljno korišćena.

U poslednje vreme postoje nove radiološke tehnike za uništavanje i uklanjanje tumora. Uglavnom se obavljaju uz pomoć sonde koja putem radio-frekvenci prodire kroz kožu i tkivo i stiže do obolelog organa. Do sada su se uglavnom koristile za lečenje raka jetre, pluća ili bubrega, pre svega zato što je to manje invanzivna metoda uklanjanja tumora od hirurškog zahvata i postoperativni oporavak pacijenta u bolnici je daleko brži i kraći. Već 48 sati posle zahvata on može da napusti bolnicu. Pošto postoje mali rizici da dođe do eventualnih komplikacija posle ovakvih operacija, naročito se preporučuju pacijentima krhkog i već lošeg zdravstvenog stanja, za koje je lako pretpostaviti da bi teško podneli klasičnu operaciju.