Noćno umokravanje: Uzroci i posledice

Kako ističe dr Jovana Putnik, sa Odeljenja za ispitivanje i lečenje bolesti bubrega i mokraćnih kanala Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”, noćno umokravanje može da dovede do značajnih socijalnih i akademskih poremećaja. Ova deca su često nesigurna, povučena, imaju nizak stepen samopoštovanja, izbegavaju odlaske na nastavu u prirodi i letnje kampove i gube kontakt sa vršnjacima. Često ne uspevaju da prate nastavu, imaju smanjene kognitivne sposobnosti i postižu lošiji uspeh u školi. Čak 90 posto dece koja se umokravaju tokom noći su deca koja oduvek imaju taj problem, što lekari nazivaju primarnom noćnom enurezom.

– Sekundarna noćna enureza je definisana umokravanjem kod dece koja su najmanje šest meseci bila suva tokom noći. Kod ove dece moguć uzrok su psihosocijalni problemi (razvod, rođenje mlađeg deteta, smrt bliske osobe, zlostavljanje). Učestalost noćnog umokravanja među dečjom populacijom je teško precizno proceniti s obzirom da se značajan procenat dece i njihovih porodica ne obraća pedijatrima za pomoć, što zbog osećaja stida ili iz neznanja da se ovaj problem može uspešno lečiti – napominje dr Putnik.

Danas se zna da su tri patogenetska mehanizma odgovorna za nastanak takozvanog monosimptomskog noćnog umokravanja: povećana produkcija urina tokom noći, smanjen kapacitet mokraćne bešike ili povišen prag za buđenje na signal o punoj mokraćnoj bešici. Terapijski pristup zavisi od mehanizma nastanka na koji lekari posumnjaju na osnovu podataka i merivih pokazatelja o količini urina koji se produkuje tokom noći, kao i određenih analiza i pregleda. Neretko su kod jednog deteta udružena dva ili sva tri uzroka, i tada je lečenje zahtevnije i dugotrajnije.

– Veća učestalost noćnog umokravanja kod dece čiji su se roditelji ili bliski članovi porodice umokravali ukazuje na to da je i nasleđivanje još jedan uzročni faktor, a do sada je utvrđena povezanost sa više mutacija u nekoliko gena. Roditelji i deca treba da zatraže pomoć ako se noćno umokravanje nastavi i posle pete godine života. Oni treba da se najpre obrate svom izabranom pedijatru u domu zdravlja koji će najčešće sprovesti ispitivanja i započeti adekvatno lečenje. Dečjem nefrologu je potrebno uputiti samo onu decu koja imaju udruženo umokravanje ili vlaženje veša i tokom dana, ili decu sa noćnim umokravanjem kod kojih nije postignut terapijski uspeh – ističe dr Putnik.

Roditeljima treba da se stavi do znanja da noćno umokravanje nije redak problem u detinjstvu, da nije ničija krivica, kao i da dete ne sme da bude kažnjavano kada se probudi u mokrom krevetu. Pre donošenja odluke o izboru terapije savetuje se redovno uzimanje tečnosti tokom dana i ograničen unos tečnosti pred spavanje, pražnjenje mokraćne bešike neposredno pred odlazak u krevet i izbegavanje prekomernih vizuelnih stimulacija (video-igrice, televizija). Motivaciona terapija koja podrazumeva nagrađivanje deteta za ispunjavanje savetovanih mera o unosu tečnosti i redovnom mokrenju pred spavanje, ili kada se tokom dužeg perioda budi u suvom krevetu, kod neke dece može da dovede do rešavanja ovog problema.

– Na osnovu dnevnika koje roditelji vode u kućnim uslovima o unosu tečnosti i učestalosti mokrenja tokom dana, kao i količini urina koja se tokom noći sakupi u mokraćnoj bešici, odlučujemo se za jedan od dva jedina priznata metoda lečenja: medikamentnu i terapiju alarmom za noćno umokravanje. Medikamentna terapija je usmerena na smanjenje količine urina nastalog tokom noći kod dece kod koje se utvrdi povećana produkcija mokraće u toku spavanja – dodaje dr Putnik.

Kod dece kod koje je smanjen kapacitet mokraćne bešike uzrok umokravanja u snu, lekari se odlučuju za primenu alarma za noćnu enurezu. Vrlo često savetuje se udružena primena leka i alarma i tada se postižu najbolji rezultati. Lečenje se sprovodi najmanje tri meseca, a nekada i znatno duže. Važno je naglasiti da je terapija bezbedna i da obezbeđuje visok procenat uspešnog izlečenja.