Tviter, ali i druge društvene mreže, za dva dana preplavile su objave žena pod haštagom #NisamPrijavila. Reč je o slučajevima zlostavljanja od muškaraca, najviše seksualnog, fizičkog i psihološkog, koje žrtve nisu imale snage da prijave iz različitih razloga.
Oni slučajevi koji su prijavljeni, ostali su bez adekvatnog institucionalnog odgovora i rešenja.
Foto: Freepik
Sve je počelo u petak uveče kada je Nina Stojaković na Tviteru objavila da je njenu sestru godinu i po dana tukao momak sa kojim je živela.
Prema Nininim navodima, njena sestra je o tome dugo ćutala, što je dovelo do psihičkog kraha i pokušaja suicida. Kada je slučaj prijavila policiji, dobila je odgovor da ništa ne može da se uradi, napisala je Nina Stojaković u jednom od tvitova.
Nakon objave Nine Stojaković, na Tviteru su počeli da se nižu postovi i drugih žena o sličnim iskustvima, ali i o seksualnom zlostavljanju i uznemiravanju, pretrpljenom psihološkom nasilju.
Za oko dva dana, prema pojedinim statistikama, haštag #NisamPrijavila pojavljuje se u više od 18.000 tvitova.
Prvi put o batinama, silovanju
Kampanja #NisamPrijavila prelila se sa Tvitera i na druge društvene mreže, najviše na Instagram, gde na stranicama koje se bave ljudskim pravima žene, mahom anonimno, objavljuju svoja traumatična iskustva.
Od strašnih primera fizičkog zlostavlja od partnera, pa i roditelja, sve do slučajeva silovanja koje su, u najvećem broju, počinile osobe bliske žrtvama – otac, brat, deda, stric, ujak, teča, porodični prijatelj.
Mnoge žrtve su, po sopstvenim priznanjima, tek u kampanji #NisamPrijavila smogle snage da progovore o onome što im se desilo, često i posle decenija ćutanja. Razlozi za tišinu najčešće su bili stid i sramota, prebacivanje krivice na sebe, ali i nerazumevanje okoline, vrlo često i samih majki, koje im nisu verovale.
Ovom kampanjom žene su takođe uputile oštru kritiku institucijama, koji u najvećem broju slučajeva ne reaguju, ili su reakcije neadekvatne, čak i štićenički nastrojene prema nasilnicima.
Stid, nedostatak podrške i nezainteresovane institucije
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC)
kaže za RTS da se i na ovom primeru vidi izostanak društvene podrške.
– Čak i oni kojima su se žrtve obratile za pomoć, nekom iz porodice, okruženja, nisu pokazali razumevanje, osudu, i nekako su umanjili njihovo iskustvo – navodi Sanja Pavlović.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kaže da ne poznaje nijednu ženu koja, ako nije bila izložena nasilju, nije bila izložena bar jednom podrugljivom odnosu i nekoj vrsti uvreda i svođenja na objekat, bar jednom u životu.
– Ovo nije nikakvo iznenađenje i nastavak je, čini mi se, priče i pada ovog tabua koji je započeo izlaskom Milene Radulović početkom ove godine i prijavljivanjem dugogodišnjeg seksualnog nasilja. Najmanje što možemo da učinimo, zapravo pojedinci koji to imaju nameru, jeste da se uzdržimo od negativnih komentara – ističe Brankica Janković.
Milena Radulović pokrenula lavinu početkom godine
#NisamPrijavila je svojevrsni „drugi talas” ovakvih objava, koje su uznemirile javnost u Srbiji, ali i regionu, gde se i tamošnji mediji bave ovom temom.
Početkom godine, nakon što je glumica Milena Radulović objavila da je bila žrtva seksualnog zlostavljanja u školi glume Mike Aleksića, na Fejsbuku je pokrenuta društvena kampanja pod haštagom #NisiSama, kada su žene pisale o svojim bolnim iskustvima, nereagovanju institucija, istovremeno pružajući podršku jedna drugoj.
Ovoj kampanji pridružili su se i brojne poznate ličnosti, sportisti i glumci.
Neadekvatna zaštita žrtava
Jedan od glavnih razloga ćutanja žena je i to što ne veruju institucijama, jer čak i kada su prijavljivale nasilje, nisu dobile adekvatnu zaštitu i podršku.
– Žrtve u Srbiji nemaju puno prava, ali ono malo prava što imaju, mi vidimo da se u sudskim postupcima ne poštuje – poručuje Vanja Macanović, advokat AŽC.
Iako je predviđena kazna i za one koji ne rade svoj posao po zakonu, nema podataka da je neko kažnjen zato što je odluke donosio na osnovu predrasude ili ličnog stava.
– U poslednje vreme imamo stavove ili sudsku praksu koja oslobađa profesionalce odgovornosti, kada ne postupaju onako kako treba, i to je ono što ostavlja lošu poruku. Mi smo sad pred Ustavnim sudom sa tim slučajem, zato što je tužilaštvo smatralo da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka, jer je unutrašnja kontrola policije rekla da tu nema nikakvog disciplinskog prekršaja, iako je bilo jasno da je bilo dugogodišnjeg nepostupanja policije – dodaje Vanja Macanović.
Zabrinjavajući je podatak da 60 do 70 posto krivičnih prijava za nasilje u porodici bude odbačeno, jer nema čvrstih dokaza. To je neke žene koštalo života.
U slučaju ubistva devojke iz Zrenjanina pre nekoliko godina jedini dokaz da je žrtva prijavljivala nasilnika bio je snimak kamere u policijskoj stanici.
Zorana Mihajlović: Niko nije jači od države
Povodom slučaja koji je o svojoj sestri iznela Nina Stojaković, ali i čitavoj kampanji, oglasila se i potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela Vlade za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.
U izjavi za portal nova.rs istakla je da očekuje da se ispitaju svi navodi u slučaju devojke koja je pokušala da prijavi bivšeg momka za psihičko i fizičko zlostavljanje.
Takođe je navela i da niko nije jači od države.
– Svaki slučaj nasilja zahteva ozbiljan pristup i pružanje podrške žrtvama, kao i pravovremeno procesuiranje nasilnika. Očekujem da se i u ovom slučaju provere svi navodi, jer niko nije jači od države i zakona – poručila je.
Mihajlovićeva je istakla da je država u prethodnom periodu uradila mnogo u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama, „stvarajući zakonski i strateški okvir i kroz senzibilizaciju društva prema ovoj ogromnoj pošasti”.
Na pitanje kako da žrtve koje prijavljuju nasilje postupe ukoliko naiđu na neprofesionalno ponašanje policijskog službenika, Mihajlovićeva je istakla da one prvo takvo ponašanje prijave neposredno višem rukovodiocu organa ili starešini, a nakon toga ili čak i istovremeno, što je, kako kaže, svakako bolje, odmah mogu prijaviti unutrašnjoj kontroli Ministarstva unutrašnjih poslova.
Komentari (0)