Dr Mark Kregan, naučnik iz Perta koji je prvi otkrio da majčino mleko sadrži matične ćelije uveren je da će u sledećih pet godina naučnici moći ove ćelije da prikupljaju u cilju istraživanja terapija za stanja kao što su povrede kičmene moždine, dijabetes ili Parkinsonova bolest.
Ovaj australijski naučnik veruje da majčino mleko ne zadovoljava samo nutritivne potrebe odojčeta, već sadrži i ključne markere koji usmeravaju njegov razvoj ka odrastanju.
„Već odranije je poznato da majčino mleko osigurava detetove nutritivne potrebe, ali tek počinjemo da otkrivamo da najverovatnije obavlja mnoge druge funkcije”, kaže dr Kregan, molekularni biolog na Univerzitetu Zapadne Australije.
Dodaje da, u suštini, mlečne žlezde majke preuzimaju od posteljice ulogu pružanja razvojnog usmeravanja kako bi se osiguralo ispunjenje detetovih genetskih odrednica.
„To je nameštanje savršenog razvoja za dete”, kaže dalje i nastavlja: „Već znamo da deca koja doje imaju viši koeficijent inteligencije, kao i čitav niz drugih zdravstvenih prednosti“. Istraživači takođe veruju kako se zaštitno dejstvo dojenja nastavlja i u kasnijem životu.
„Problem je u tome što mnoge majke svoje mleko smatraju identičnim mleku za prehranu. Međutim, danas sa sigurnošću znamo kako su ta dva mleka poprilično različita i kako će mnogi učinci majčinog mleka postati vidljivi u kasnijem životnom dobu.
Firme koje proizvode zamenu za majčino mleko usredsređene su na to da njihov nutritivni kvalitet što više približe majčinom mleku, ali one nikad ne mogu da pruže razvojno usmeravanje.“
Upravo je briga dr Kregana za zdravlje dojenčadi ono što ga je navelo na istraživanje složenih ćelijskih sastojaka majčinog mleka. Imao je predosećaj da ako majčino mleko sadrži sve te ćelije pouzdano skriva i njihove preteče. Njegov tim je uzgajao ćelije iz majčinog mleka pronašavši one koje su bile pozitivne na marker matičnih ćelija – nestin.
Dalja deoba pokazala je da ta grupa ćelija potiče iz multipotentne linije s mogućnošću diferencijacije u različite ćelijske oblike. To znači kako se ćelije mogu potencijalno „reprogramirati“ i stvoriti različite tipove ljudskog tkiva.
Na osnovu ovih saznanja grupa australijskih naučnika uverena je da nije daleko dan kada će se doći do novih veoma važnih saznanja o mogućnostima koje krije majčino mleko. A do tog dana, ako ste mlada majka, ne propustite da što duže dojite svoju bebu. Značajno je za njeno, ali i za vaše zdravlje.
Komentari (0)