Inkontinencija ili nevoljno oticanje urina problem je o kojem se vrlo malo govori – da li zbog stida ili zbog nečeg drugog, ali čak i s lekarom se nerado o tome razgovara.
Ako i sam lekar ne postavi direktno pitanje: „Da li vam nevoljno otiče urin prilikom trčanja, kašljanja, hodanju niz stepenice, vežbanju…?”, vrlo retko će pacijent sam od sebe reći da ima takav problem.
Foto: Freepik
Inkontinecija je čest problem i javlja se u svim uzrasnim dobima, ali se češće javlja kasnije, kod odraslih i starijih osoba, a vrlo često – posle prvog porođaja. Taj problem ume potom da se smiri, pa da se javi posle drugog porođaja, da bi se vremenom sve više pogoršavao, naročito u perimenopauzi (periodu koji prethodi menopauzi) i menopauzi.
Neprijatan i objektivan problem kod žena
Smatra se da čak 30% žena posle 50-55. godine života ima povremeno problem nevoljnog oticanja urina pri naporu – trčanju, kašljanju, čak i hodanju, koji se javlja povremeno, često ili vrlo često. Sa starenjem i pogoršavanjem ovog problema, sve je manja šansa da se on reši – a postaje sve neprijatniji.
I ne samo da je neprijatan – to je i objektivan problem, budući da i okolina primećuje da se nešto događa: oseća se urin, stalno se mora ići u toalet… Tada žena najčešće oseti potrebu da nešto mora da preduzme.
Šta se može preduzeti?
Dr Aleksandra Novakov Mikić ističe da problem inkontinencije nije nerešiv, te navodi nekoliko rešenja:
- Kegelove vežbe; doktorka savetuje da žena treba da ih radi kad god se seti, još tokom trudnoće, i to bar tri puta dnevno pod 10 ponavljanja;
- održavanje zdrave telesne mase; dr Novakov poručuje da indeks telesne mase treba da bude do 25, jer je tako manja šansa da će problem inkontinencije biti izražen.
Pored ovih nemedicinskih postupaka, dr Aleksandra Novakov Mikić navodi i lasersku terapiju kao vid rešenja.
Dr Aleksandra Novakov Mikić
Laserska terapija i terapija elektromagnetnim poljima su jedine neinvazivne metode, dok u one invazivne spadaju različite vrste operacija koje zahtevaju anesteziju, hiruršku intervenciju, oporavak, ali i eventualne rizike od postoperativnih problema, poput infekcije i drugih komplikacija.
– Pre nego se posegne za hirurškom intervencijom, jako je važno da se iscrpe sve neinvazivne mogućnosti – ističe dr Novaković Mikić.
Kako laser deluje na tkivo vagine?
Najsavremeniji metod lečenja opuštenih zidova vagine, početnih i srednje teških slučajeva nevoljnog oticanja urina jeste laserska intervencija. Ova vrsta intervencije radi se i zbog prevencije problema nevoljnog oticanja urina, a njena prednost je to što je neinvazivna, potpuno bezbolna, traje svega oko dvadesetak minuta, nema neželjenih posledica, kao ni perioda oporavka – neposredno posle intervencije odlazi se kući, bez ikakvih tegoba. Intervencija se ne preporučuje kod teških spadova i prolapsa materice i drugih tipova urinarne inkotninencije.
Laser deluje tako što se njegovim toplotnim i svetlosnim efektom bezbolno deluje na tkivo zidova vagine, tačnije na kolagen vezivnog tkiva, čime dolazi do stvaranja novog kolagena tokom vremena, uz dodatno remodelovanje i novog i starog. Rezultat ovog dejstva je zatezanje i podizanje prednjeg zida vagine, stvaranje podrške uretri i bešiki, zatezanje zidova vagine i smanjenje njenog prečnika.
Foto: Video Screenshot
Intervencija je vrlo jednostavna – u vaginu se stavi poseban spekulum, a u njega i laserski nastavak. Tokom sledećih dvadesetak minuta se, slanjem svetlosno toplotnih pulseva, deluje na vezivno tkivo vagine. Prvo se sa nekoliko prelaza deluje na prednji zid vagine, a potom na kompletnu njenu širinu. Ovu intervenciju neophodno je da izvodi sertifikovani ginekolog koji će, pre nego što je uradi, obaviti detaljan razgovor sa pacijentkinjom i doneti odluku koji model je najbolji za nju.
Da li je nakon tretmana neophodna posebna nega?
Najveća prednost laserske terapije jeste to što nema sečenja tkiva, pa samim tim ni šivenja i ožiljaka Ona ne zahteva posebnu pripremu, niti upotrebu lekova. Neposredno posle intervencije žena se može vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima, uz poštovanje lekarskih saveta koje dobije – da u naredne dve nedelje izbegava seksualne odnose, kao i dizanje težeg tereta, jer se na taj način obezbeđuje stvaranje novog kolagena i njegovo remodelovanje. Nakon intervencije savetuje se i dalje jačanje mišića poda karlice Kegelovim vežbama, kako bi se poveaćala i efikasnost tretmana.
Koliko intervencija je potrebno?
Intervencija se radi dva puta, u razmaku od četiri do šest nedelja.
– Ne treba nikakva priprema za intervenciju, osim da pacijentkinja ima čist vaginalni sekret, negativan nalaz analize sedimenta urina i dobar bris Papanikolau testa – kaže dr Novakov Mikić.
Kako će se regeneracija tkiva odvijati, vrlo je individualno – nekad efekti mogu da budu trenutni, nekada je potrebno vreme.
– Nažalost, mi starimo. Imamo sve manju koncentraciju hormona, postajemo gojazniji, a i gravitacija čini svoje, tako da intervencija mora da se ponavlja jednom godišnje. Tom dinamikom, efekti se održavaju dokle god je radimo – ističe doktorka.
Foto: Freepik
Klinička ispitivanja pokazala su vrlo visoku uspešnost – oko 90% pacijenata kaže da osećaju veoma značajno poboljšanje tri meseca nakon intervencije, a čak 70% njih nema više nikakve tegobe.
Rezultati su najbolji kod mlađih žena, kod kojih tegobe nisu dugotrajne i nije došlo do velikih pomeranja samih organa, ali i kod većine starijih žena, kod kojih je manja mogućnost stvaranja kolagena, dolazi do poboljšanja simptoma, što ispunjava osnovni cilj – veliko povećanje kvaliteta života bez stalnog stida i osećaja vlage.
– Svakako da je kombinacija rada Kegelovih vežbi i laserska terapija nevoljnog oticanja urina zapravo prva terapija izbora pre nego što se odlučimo za hiruršku intervenciju – zaključuje prof. dr Aleksandra Novakov Mikić.
Kako izgleda laserska terapija kod nevoljnog oticanja urina – pogledajte video OVDE.
Komentari (0)